Српска православна црква данас обележава Лазареву суботу ‒ Врбицу. Спада у покретне празнике и обележава се дан уочи празника Цвети. С овим празником почињу велики Васкршњи празници, а посвећен је успомени на васкрсењечетвородневног Лазара и Христов улазак у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Врбица се сматра једним од најрадоснијих празника. У храмовима се у поподневним часовима служи вечерње богослужење и у цркву се уносе млади, тек улистали, врбови листари. Након што се врба освети, свештеник дели гранчице и врши се трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима уз певање тропара Лазареве суботе. Младе врбове гранчице односе се касније кући и стављају поред иконе и кандила.
Верници се посебно радују овом празнику јер је он заправо празник деце. Малишани свих узраста, па и они од само неколико месеци, обуку се свечано и одводе у цркву. Граја радосне и свечано спремљене деце увек буде весео призор. Родитељи им купују звончиће везане за српску тробојку и стављају им око врата. Овај обичај их посебно радује, па се обично растрче по црквеном дворишту и порти како би звончићи зазвонили.
Ко је био Лазар?
Лазарево васкрснуће описано је у Библији у Јеванђељу по Јовану. Сматра се последњим Христовим чудом у коме се огледа победа живота над смрћу и основом новозаветне вере.
Наиме, Лазар је био Христов савременик и пријатељ који је са сестрама Мартом и Маријом живео је у селу Витанији код Јерусалима. Када је Христ сазнао да је његов пријатељ тешко болестан, кренуо је у Јудеју, и то упркос томе што је знао и да се његови непријатељи спремају да га заробе и убију.
Међутим, стигао је четири дана после Лазареве смрти и затекао Марту и Марију у дубокој жалости. Затражио им је да га одведу пред пријатељев гроб, а у то време покојници су се остављали у пећинама и отворима у стенама чији улаз се затварао великим стенама. Када су стигли, рекао је да уклоне стену и позвао Лазара да изађе напоље. Обавијен белим платном, Лазар је изашао из пећине, а његово васкрснуће Исус је образложио речима: „Ако верујеш, видећеш славу Божју.”
