Највероватније неће бити последица по животну средину после потонућа барже са 1.000 тона азотног ђубрива у Дунаву код Бачке Паланке.
Тако је за РТС рекао доцент Хемијског факултета Константин Илијевић, који је додао да је срећна околност то што се инцидент догодио зими када је водостај реке висок.
„Да се ово десило лети, почеле би прво да бујају биљке, па животиње. У једном тренутку би сви ти организми кренули да умиру, и онда би та мртва маса пуна токсина кренула да се распада, што би довело до помора“, рекао је Илијевић.
Међутим, како каже, пошто се све десило зими, када је температура изузетно ниска, а количина светлости драстично мања него лети, не би требало да дође до бујања биљака и негативних следећих корака.
Према његовим речима, још једна срећна околност јесте да је у питању азотно ђубриво, пошто су једињења азота добро растворљива.
„Азотна једињења су углавном добро растворљива, што значи да ће ово загађење највероватније бити послато низводно и завршиће код Румуна и Бугара и на крају у Црном мору“, објаснио је Илијевић и указао да то може пореметити њихов екосистем.
Објаснио је да количина азотног ђубрива од 1.000 тона која је потонула у Дунаву одговара отприлике количини азота коју годишње избаци једна Суботица у канализацију.
„То што сто и нешто хиљада људи током целе године избацује штетних супстанци, ви убаците у једно место у току једног дана. С друге стране, срећна околност је што је Дунав огромна река и толерише и пегла разне наше неодговорности“, рекао је Илијевић.
Сматра да бунари који се налазе у околини Дунава не би требало да имају неке последице.
„Ја ту не могу ништа да тврдим, али мислим да да ће ово загађење бити одведено низводно, јер Дунав једноставно носи те супстанце. Док оне дођу и мигрирају до бунара, сва та једињења би већ била апсорбована од стране живих организама и разложена. Тако да не очекујем да ће бити проблема, али свакако бих препоручио да све провере“, указао је Илијевић.
Истакао је да су комуналне воде оно што највише загађује Дунав у Србији.
„Ми испуштамо наше канализационе воде непрерађене и скандалозно је да 2024. године и Београд и Нови Сад и сви већи градови своје комуналне воде без посебне прераде избацују у Дунав, а све друге престонице на Дунаву су то регулисале и решиле“, истакао је Илијевић.
Велики загађивачи су, каже, и несанитарне депоније и утицај пољопривреде, као и прехрамбена индустрија.
„Оног момента када уредимо нешто по том питању, почнемо да поштујемо и правила и законе, тог тренутка ће се поправити Дунав као и на свим другим местима“, закључио је Илијевић.
У Дунаву нема промене боја и мириса воде, те видљиве отпадне материје, након што је код Бачке Паланке потонула баржа која је превозила азотно ђубриво. Узорци су узети на три локалитета у зони акцидента, код моста „25. мај“ који спаја граничне прелазе Бачка Паланка – Илок. Надлежни водни инспектори најавили су ванредно узорковање у пет тачака и данас, 9. јануара, о чему ће јавност бити обавештена у најкраћем року.
