У организацији КК „Дис“ и Народне Библиотеке „Вељко Петровић“ 29. септембра у 18 часова одржала се промоција романа „У раљама смрти“ Уроша Микулића.
На промоцији романа говорили су књижевница Бојана Ступар, глумац Борис Димитријевић и аутор, о делу су у самој књизи причали су књижевни критичар Давид Кецман и песник Тоде Николетић. Када је о аутору реч, Урош Микулић рођен је 2007. године у Бачкој Тополи. Члан је Српског културног центра „Вук Стефановић Караџић“ из Бачке Тополе.
Био је полазник радионице „Сарадници Сунца“ Љубивоја Ршумовића, а 2021. године био је златни рецитатор Војводине. Према речима многих песничких величина у нашој земљи, Микулић представља блиставу будућност нашег песништва.
Роман се базира на истинитом догађају 1998. године, фудбалер из Липара, у склопу кондиционог тренинга, свакодневно је трчао у атару. У равници су постојали напуштени салаши, самим тим и бунари, који су били необележени. Младић је пришао једном од њих, ивица се одронила и фудбалер је упао у бунар, који је био сув и прилично широк и дубок. Срећом није се повредио, али није могао ни да изађе из бунара јер је постојала опасност да ће се стране обрушити.
На дну је било подоста пацова, па је он ископао једну рупу у зиду бунара и ту је провео шест дана без хране и веома мало воде. Седми дан је био прилично дехидриран, халуцинирао је, али га је нагон за животом терао да не одустаје. У једном моменту зачуо је звук трактора. Скупио је сву снагу која му је остала и викао да привуче на себе пажњу. У једном тренутку трактор се угасио и ускоро на ивици бунара се појавила силуета. Младић је објаснио шта се десило и затражио помоћ. Човек је нестао, убрзо се зачуо звук трактора, који се полако изгубио у даљини. Очајан, јер јe помислио да је изостала помоћ, питао се да ли је и ово била халуцинација. Међутим, веома брзо, стигла је помоћ у виду ватрогасаца, амбулантних кола и полиције.
Брзо су га извукли из бунара и одвезли на медицински преглед. После неколико дана проведених у болници, пустили су га на кућно лечење.
На крају презентације, аутор Урош Микулић се обратио присутнима и најавио један експеримент: излазак главног јунака са страница књиге. И гле чуда: Елвин Кезо је устао уз редова публике, пришао столу где су седели презентатори, поклонио се и рекао, да је он тај момак, сад већ 47-годишњи породични човек, који је пре 25 година упао у бунар. Публика га је поздравила топлим, срдачним аплаузом. У разговору са посетиоцима, Елвин је објаснио свој доживљај, шта је осећао тада, колико је захвалан својим друговима, који су га стално тражили, а сам догађај је потиснуо у подсвест и он није утицао на његов даљи живот.
Код припреме материјала за књигу, аутор је обавио више интервјуа, са Елвином Кезом је разговарао пуно пута, заједно су сређивали текст, сам фудбалер је из магле 25- годишњег сећања извлачио што више својих осећања и радњи који су му помогли да прегрмео голготу коју је доживео.
