Утакмицама једанаестог првенственог кола, завршен је први део превенства у Првој рукометној лиги Србије, група Војводина. Титулу јесењег првака, освојила је екипа Лавова БП, која је у првој првенственој етапи укњижила деветнаест бодова (девет победа и један нерешен резултат).
Додуше, исти број бодова као јесењи првак, освојио је састав Потисје Плетекс из Аде. Међутим, Бачкопаланчани су били бољи у међусобном одмеравању снага, а уз то, имају и бољу гол – разлику од Ађана.
Још пре старта сезоне, екипа коју је током једанаест јесењих кола сјајно водио тренер Драган Суџум, уз подршку Слободана Пермосера, најавила је борбу за освајање трона. Силовито су кренули бачкопаланачки рукометаши, који су у прва два кола остварили убедљиве победе. Потом је уследио, испоставиће се касније, једини пораз у досадашњем делу сезоне од Војводе Степе, резултатом 26:28. Након тога Лавови, улазе у серију победа, све до седмог кола, када су као гости поделили бодове са Новој Пазови са домаћом истоименом екипом – 22:22. Да није било та два кикса, посебно у Новој Пазови, Лавови би свом најближем пратиоцу на табели – Потисје Плетексу сада бежали за три бода. Овако, у наставку првенства уследиће жестока и по свему судећи неизвесна борба за освајање првог места, и селидбе у Супер Б лигу Србије – Север, Центар.
Екипа Лавова већ годинама играче за прву екипу „проналази“ у властитим млађим категоријама, а од ове политике руководство клуба сигурно неће одступити ни у будућем времену. Оријентација на стварању играча за сениорску екипу из властитих погона, била је и остала нешто, што је на неки начин заштитни знак овог клуб. Уосталом, током протеклих година, Лавови су пре свега захваљујући раду са најмлађима, изнедрили један број државних репрезентативаца, како у млађим, тако и у старијим узрасним категоријама у Војводини и Србији. За такве резултате, све честитке припадају, пре свега, тренеру млађих категорија овог клуба Пери Шешуму, који свој посао обавља изузетно савесно, одговорно и веома озбиљно.
Сада, када су бачкопаланчки рукометаши, успешно превалили половину пута, ка повратку у Супер Б рукометну лигу Србије, проносе се различити гласови како ће неки играчи, током ове зиме напустити клуб. Све са циљем, како би још брже напредовали. Свакако, да је тежња ка вишем циљу, нешто што неминовно иде уз спортисте (и не само њих). Међутим, процена правог тренутка, када то треба урадити, свакако је најважнија. Тренутак да се оде из Лавова, сигурно да сада није. Пре свега, треба на прави начин завршити започето, освојити титулу првака, па евентуално тек онда отићи. Међутим, ни тада не по сваку цену. У сваком случају преурањени одлазак и не у правом тренутку из клуба, а он свакако сада није, могао би бити мач са две оштрице, за сваког оног, који се одлучи на овај корак. Када освоје титулу првака на крају сезоне, која им је сада на неки начин на дохват руке, сигурно да ће многи играчи тада лакше и за њих повољније, остварити ту своју жељу. Овако, могло би им се десити, да им се преурањена одлука разбије о главу. Време за одлазак, сада сигурно није.
Верујем, да ће сви они који размишљају да оду, имати све ово у виду, како се већ „сутра“ не би кајали за оно што „данас“ ураде. Уосталом, никад није касно – када је срећно, каже наш народ.
