’’Како је некад имало
Тежину своју
Срећна ти српска
Нова година’’,
Наглас ће Мила Веселица.
Знам.
Посве знам,
Шта би требало да се догоди
Да не проговорим
Па макар и на лакат.
Одавно су макнуте баријере
Које су савлађивале
Од дечаштва до
Ових свих дана за живота,
Па и сећања таква.
Мрда се.
Мрда.
Омакне се покоја реч
У паузама Добричиних уздаха,
Док вергла
Временску прогнозу,
У дугим шетњама
Поред мора далеког.
Сасута је млада малвазија
У мутну флашу.
Сивкастих успомена.
Хоће боца да прсне.
Приче наше.
***
На Лејкином столу
Празан штос папира,
Оловка (није мастиљава).
Брижно упакована мотаја
У раскошну кутију ’’ротманса’’,
Речник непознатих речи,
У фино стилизованој, оригинал чаши,
Допола се башкари
’’горки лист’’.
Зивка.
Пред Лејком је
Посланица Светог патријарха
Варнаве
За Нову Православну 1937. годину.
Моја замолница.
Анализа посланице.
Упоредна прича за данашњи дан.
Србија 2024. године.
Драга моја Лејка,
Експерт за мисли и лекторисање
Сваке моје речи
Записане у времену овом.
Ето.
***
Драган Мирковић из Шапца,
Мој заувек оверен
Пријатељ
Из студентских дана,
Зна бележит датуме
И годишњице.
Мени се неда по том питању
Ништа памтит.
Заборављам.
Успомена се растињала.
Годишњица,
Нашег дочека срећне Српске,
У студентској кафани ’’Спорт’’.
Много је то година, бре.
После су дошли ’’другови плави’’.
Мурија.
Цокћали смо у притвору затвора
У Лењиновом парку.
Причасмо исте приче
Умало да зглаижемо.
Актив нашег факултета
Чудом донесе одлуку,
Да нисмо били заведени
И да нисмо део домаћих издајника.
Залуђеници.
Једва спасисмо живе главе
И доведосмо крају наше универзитете.
Какви смо људи постали,
Питам се,
И данлиданаске.
Постали смо само
’’Једна модра река’’.
Растумачи
Теби на вољу.
Рођаче мој.
Добри мој Драган, уместо Срећна Нова српска 2024. година ,
шаље ми:
***
Део посланице Св. Патријарха ВАРНАВЕ за Нову
Православну 1937.године.
’’Ево свиће нам Нова година, ја бих желио да вам је честитам.
Но не знам како да вам је честитам,
Кад видим мрачне облаке који су се наднијели над нас,
И не само наднијели, него и спустили међу нас.
Како могу рећи: Срећна вам Нова година,
И како ће нам она моћи бити срећна,
Кад нас је несрећа стегла својим канџама са свих страна?
Једна је несрећа наша у дегенерацији разума а друга у
Дегенерацији морала.
Интелектуална и морална дегенерација – то су ти мрачни
И градобитни облаци, које преносимо из Старе у Нову годину.
Боље ћете ме разумјети кад вам кажем: наши властодршци
Изгубили су и памет и поштење.
А да су изгубили памет показује њихова недосљедност и
Противрјечност у начину како они чувају ову прескупу
Државу и како воде наш мученички народ. Зову се националистима-
И то би заиста требали да буду као и сви грађани ове земље –
Међутим праве пакт са црном интернационалом,
И пуштају ову да до сржи затрује наш здрави светосавски национализам.
Тако су наши властодршци и националисти и интернационалисти
У исто вријеме. Може ли то бити?
Како се те двије супротности даду измирити у нашој држави?
Свим силама наши властодршци гоне једну а грле другу
Интернационалу, гоне црвену, а грле црну.
Зар обе нису подједнаке за нашу младу државу
И за наш здрави народни органилзам.
Наш народ библијски је изрекао ону пословицу:
’’Кад Бог хоће некога да казни,
Прво му памет узме.’’
Ова свијета ријеч обистињава се потпуно на нашим властодршцима.
Бог узима памет онима који су непоштени и неморални,
Па били то мали или велики људи. То свједочи и Божји апостол Павле кад
Говори о паганским Римљанима: ’’Зато што бијаху неморални
И не марише за истину Божију, зато их предаде Бог у покварени ум
Да чине оно што не ваља.’’(Рим.1,28).
Ја се позивам на све вас као свједоке, да је заиста корупција
Захватила наш живот. Не гледа се ни карактер ни поштење,
Него се све цијени према партијској боји и према
Партизанској ревности.
Не награђује се чиновник према савјесном раду него
Према услугама партији.
Од гласања за овога или онога зависи судба људи,
Зависи срећа или несрећа свих чиновника и њихових породица.
Обечања, концесије, бакшиши, то су савремене методе
Којима се ломе карактери у једној нацији коју нијесу могла сломити
Ни завојевања, ни окупације, ни интернирање, ни све иностране
Тираније нити дуговјечна робовања.
На видику свега овога, ја не знам како да
Вам честитам Нову годину и како да изустим онај
Радосни поздрав:
Срећна вам Нова година!
Без разума и без поштења наши су власодршци ударили
Сада на Светосавску православну цркву.
Сви редути србски у овој слободи и слободној држави
Упуштени су и предани.
Сада је дошао атак и на последњи бедем српски,
На Свету србску цркву.
Хоће сад и њу да предаду и издаду.
Хоће да потсијеку сасвим коријен србском народу.
Хоће да оставе србско име празно, пусто,
Без икаквог садржаја и духовног и моралног
И историјског и културног. ’’
***
Мудрује Лејка,
Сутра на будући дан.
Тумачит ће задњих скоро
Година сто.
Знам,
Рече Лејка
’’Ништа се променуло није’’,
Наравно у земљи Србији.
Мила Веселица ће се наћи у послу,
Мени претече,
Да блесам
По ништавилу
Живота.
***
На Виберу сам.
Тумачим Добрицину причу.
Само се смеје.
Као да сам стао у њену страну
Доброг живота
И шеним.
Пожурује се.
Баш данас кад је
Срећна Српска година нова.
Чека је неко,
Неко ко ће јој све горе написано
Знати тумачити.
У сусрет јој иде
Piccolo blue Bella.
Воздра.
