Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост, а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 182 од 30. јуна 1968. године.
Боље од очекиваног
Жетва је почела. Истина, не свуда, али су први снопови већ пали. На левој страни поред пута према Обровцу наш репортер је посетио индивидуалног произвођача Косту Краља, кооперанта Земљорадничке задруге у Бачкој Паланци. На њиви великој око један хектар радио је комбајн.
– Боље је него што сам се надао – рекао нам је Краљ. – Плашио сам се због оних суша, а није лоше. Питамо га какви су приноси. – Ништа мањи него прошле године – каже. Двадесет и две метричке центе по јутру. Зар то није добро?
Краљ нам је рекао да је у прихрањивању потрошио око три стотине килограма вештачког ђубрива. – То је мало, знам. Али прошле године ову земљу ђубрио сам стајњаком. Зато и нисам „бацио“ више вештака.
Двоструко већи приноси
Више нема дилеме: изградња система за наводњавање је првенствено задатак пољопривреде. Да је тако сведоче нам приноси које ће Ловношумско и пољопривредно добро „Карађорђево“ имати са њива које су заливане. Ово имање поседује мањи систем за наводњавање и користи га на око 200 хектара слатинастог земљишта. Новинари који су ових дана посетили „Карађорђево“ упитали су директора овог имања, инжењера Миодрага Ђокића, да ли је наводњавање рентабилно и какве приносе очекује са заливних поља.
– Могу вам рећи да ће приноси репе бити двоструко већи – рекао је инжењер Ђокић. – Очекујемо принос од око осам вагона по хектару, а кукуруза за тридесет одсто више него да није наводњавано. Илустрације ради рећи ћемо да се такви приноси репе сматрају рекордним. Још ако су постигнути на слатинастом земљишту, онда је изјава инжењера Ђокића сасвим схватљива када је рекао да би се тај систем у чију изградњу је инвестирано 100 милиона старих динара исплатио за три сушне године.
Четири дана славља
Четири дана трајала је прослава поводом трогодишњице успешне борбе од поплаве и изградње новог одбрамбеног насипа. Прослава је почела још прошлог четвртка отварањем изложбе фотографија о поплави, а завршила се у недељу свечаним отварањем спомен обележја на изграђеном насипу. Четири дана наш град је био домаћин многобројних гостију. Исто као и пре три године када су се са свих страна сливали браниоци, сада су долазили гости да се подсете на дане 1965. године када је судбина града била у њиховим рукама…
У петак је одржана свечана седница Штаба цивилне заштите. То је био још један тренутак присећања на све оне седнице које су одржане „у ходу“ и на оне седнице које су понекад трајале само неколико минута. У недељу је у великој сали хотела „Турист“ одржана свечана седницаОпштинске скупштине… У свом излагању на тој седници председник Скупштине Гавра Поганчев је подсетио присутне на дане пре три године. Евоцирао је многе успомене везане за надчовечанску борбу бранилаца. Након свечаног излагања Гавре Поганчева, потпредседник Скупштине Бошко Самарџија и секретар Скупштине Никола Павичић образложили су промену статута Општине и предложили одборницима да усвоје нови грб града. Њихов предлог одборници су једногласно прихватили… На седници је излагао Фрања Башић, директор Рејонског погона Канала Дунав – Тиса – Дунав.
– Канал око нашег града дугачак је десет километара и у њега је уграђено 1,3 милиона кубика земље и песка. Укупна инвестиција износи 2,5 милијарде старих динара – рекао је Башић…
„Гајана“ победник?
У недељу на хиподрому код Цареве ћуприје у Београду одржаће се овогодишњи југословенски галопски дерби. Поред трке за пехар председника Републике, то је најспектакуларнија трка године.
Ове године Ловно–шумско и пољопривредно добро учествује у Дербију са два грла. То су „Гајана“ и „Секе цикон“. „Нерон“ је такође био пријављен за трку, али неће учествовати због повреде. То је велики хендикеп за „Карађорђево“…
Боље него прошле године
Настава у свим средњим школама већ је завршена. И док наставници сумирају постигнуте резултате ученици су добили заслужени тромесечни одмор… Ове године су ученици Економске школе, где смо једино наишли на разумевање и добили тражене резултате, у просеку остварили бољи успех него прошле године. Од укупно 390 ученика, њих 223 је завршило школу. Проценат пролазности износи 57,17 одсто, што је нешто боље упоређујући прошлогодишње резултате. На поправни испит упућено је 133 ученика, од чега са једном слабом оценом има 55, а са две слабе 78 ученика. Разред понавља 34 ученика. Највише понављача и овога пута има у првим разредима (24 ученика). Овако велики број понављача у првим разредима само је одраз све слабијег знања оних који се уписују у школу, а и сама чињеница да је прва година за ученике који долазе из основне школе увек најтежа.
Из матичарског звања
Добили сина: Сава и Петра Миловац и Милка и Мирослав Павловић.
Добили ћерку: Зора и Миле Ковачевић, Анђа и Здравко Јованов, Илонка и Јожеф Митру, Милка и Славко Карановић, Гизела и Нандор Нађ. Дивка и Ратко Лажетић и Савка и Никола Гаћеша.
Венчани: Гојко Родић и Мара Родић и Никола Бачлић и Љиљана Коканов.
Умрли: Душан Бркић (67) и Стојан Бороцки (68).
