Jovanovićka ili Jovanovićeva? Pravila o ženskim prezimenima u Srbiji

445
Foto: Canva

Kada udajom žena svom prezimenu doda muževljevo, prvo se piše devojačko pa onda ono koje je udajom dobila. Između ova dva prezimena se ne piše crtica, piše sajt pismenica.rs.


Bez obzira na to da li je reč o muškom ili o ženskom prezimenu, u srpskom jeziku se, izuzev u spiskovima, u kojima je zbog azbučnog reda naglašeno drugačije, prvo piše ime pa onda prezime.

Za razliku od muških prezimena, ženska prezimena koja se završavaju na -ić ili na -o ne menjaju se po padežima. Reći ćemo – Pozovite gospodina Jovanovića, ali – Pozovite gospođu/gospođicu Jovanović.

Muško prezime može dobiti „ženski” oblik ako mu dodamo nastavak -ka ili -eva/-ova: Jovanovićka, Jovanovićeva. U tom slučaju se ženska prezimena menjaju po padežima: Jovanovićke/Jovanovićeve, Jovanovićki/Jovanovićevoj, Jovanovićku/Jovanovićevu, Jovanovićkom/Jovanovićevom, Jovanovićki/Jovanovićevoj.

 

Jovanovićeva ili Jovanovićka?

Takva distinkcija bila je aktuelna i validna pre otprilike jednog veka, kada su žene još bile zavisne od muškaraca — oca ili muža, pa su se po tome i morale razlikovati (Jovanovićeva pripada ocu Jovanoviću, a Jovanovićka mužu Jovanoviću). Danas žena može da nosi prezime koje hoće, pa o ovoj razlici nema govora, niti je žena vlasništvo bilo kog muškarca.

No, ipak ova dva sufiksa se čuvaju danas, ali s drugačijim funkcijama, navodi srpskijezickiatelje.com:

-ova/-eva se koristi u zvaničnim prilikama i njime se redovno — u školi, novinarstvu, nauci… — imenuje ženska osoba kad joj nije izrečeno lično ime;

-ka je živo u kolokvijalnom govoru (tako će se zvati devojčice u odeljenju, tako ćemo nazivati prijateljice, komšinice u svakoj neformalnoj upotrebi).

Kada kažemo “Stiže Jovanović” stvara se pojam o muškarcu, pa ako treba istaći da je osoba koja stiže žensko, valja reći: Stiže Jovanovićka/Jovanovićeva (ili nekako drugačije, npr. gospođa Jovanović).

Pogrešno je reći i pisati: “Stigla je Jovanović”, jer to krši pravila o kongruenciji, budući da se predikat mora slagati sa subjektom rodu (ako glagol razlikuje rod).

Međutim, u savremenom srpskom standardnom jeziku od dve moguće forme (na -eva/-ova, odnosno na -ka) uobičajeniji su oblici na -eva/-ova. Oblici prezimena s nastavkom -ka mahom se održavaju u kolokvijalno-familijarnom govoru, i to uglavnom kod dvosložnih imenica, onih u kojima je drugi slog segment -ić, poput Katićka, Ivićka i sl, mada i u ovim slučajevima prednost imaju oblici Katićeva, Ivićeva i sl. U nekim prilikama ili sredinama prezimena na -ka se doživljavaju kao oblici s negativnom konotacijom.

Ukoliko se žensko prezime završava na -a, ono će se menjati po padežima kao imenice ženskog roda na -a: Bjelice, Bjelici, Bjelicu, Bjelicom, Bjelici.


Pogledaj: Srpska prezimena koja potiču od plave krvi

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here