Српска православна црква у среду (22.03.) слави празник Светих четрдесет мученика. Млади парови, венчани у последњих годину дана, обележавају Младенце. Старији кажу, какво је време на данашњи дан, тако ће бити целог пролећа.
Младенци су посвећени успомени на страдање 40 младих војника који су положили живот за веру Исуса Христа 320. године у време римског цара Ликинија. Зато је овај дан узет као празник на који млади супружници у своме дому примају госте. На овај начин указује се да млади супружници треба да буду верни једно другоме, као што је Светих Четрдесет Мученика Севастијских било верно Исусу Христу.
Обичај налаже да жене устају рано и месе 40 колачића, младенчића, који се премазују медом. Симболизују срећан, дуг и сладак живот, и дају се деци и гостима, који, по правилу, младом пару доносе поклоне. Младенци увек падају у време Часног поста који почиње обично почетком или средином марта. Зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце и младих супружника.
На Младенце је добро јести мед, кувану коприву и зеље да би се очистила крв.
На Младенце сви гледају у небо јер влада веровање да какво време буде данас, такво ће бити цело пролеће.Али у прошлости је било још много обичаја који су се упражњавали, а разликују се и у зависности од краја наше земље.
Тако се у неким деловима на Младенце јео цвет дрена, кућа се китила зеленилом и правили су се венчићи, како би се призвало здравље и дуговочност младих супружника.Села у јужној Србији имала су обичај да на Младенце невеста, без мужа, одлази код својих родитеља јер се верује да празник не треба да је затекне у новој кући.
Људи су на Младенце остајали будни до јутарњих часова. А када Сунце изађе младићи и девојке ишли су да беру врбине гранчице, најављујући тако почетак Весниног дана.
У односу на време на Младенце, гледало се и какво ће време бити током читавог пролећа. На Косову се каже: „Младенац, последњи бабин јарац“. Ако је леп дан, тада чобани први пут пуштају јагањце у поље.
У Поповцу почиње сетва жита јер се зна да је прошло време мразева и зиме.
У селима око Велике Плане обичај је и да се пали ђубриште у дворишту или воћњаку „против змија“. Ватра се пали и њом растерује свако зло и у лесковачком крају. Тада се око ватре окупе деца и младићи, прескачући је. На овај дан девојчице одлазе на пропланке да беру кукурек.
Овај дан у јужној Србији се зове и Дан Светог Младена. Тада невесте први пут излазе из куће на посело или одлазе у госте код кумова и најближих пријатеља и комшија.
