Стручњаци кажу да овакви подаци не изненађују, будући да су алтернативне форме партнерства у односу на брак опште прихваћене. Породица и партнерски однос више није ствар државе ни нституција, већ лични избор, па је то и један од један од узрока смањења броја бракова
Начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику (РЗС) Гордана Бјелобрк рекла је да је током 2022. године у Србији склопљен 32.821 брак, што је за 2.987 бракова мање него 2011. године.
Са друге стране, бележи се пораст броја развода, па је тако 2022. године било 9.813 развода, односно за 1.562 више него 2011. године када је разведен 8.251 брак, навела је Бјелобрк за Тањуг.
Према подацима, просечна старост при закључењу брака за младожење износила је 34,1 годину, а за невесте 31,1, а највећу просечну старост приликом склапања брака имају парови у београдском региону док у Шумадији и западној Србији имају најмању.
Бјелобрк је рекла и да се према броју склопљених бракова у односу на број становника најбоље „рангирао“ београдски регион, Шумадија и Западна Србија са 5,1 одсто, док је најнижа стопа забележена у јужној и источној Србији са 4,5 одсто.
Највећи број разведених бракова трајао је до четири године, док је сваки пети брак трајао од пет до девет година.
“Трећи на лествици разведених бракова су бракови који су трајали 25 или више година. Сваки други разведени брак је са децом, 52,5 одсто, а највише њих, негде око 27 одсто, је у брачној зајединици имало једно дете“, навела је она и додала да подаци показује да је најмања стопа развода забележена код бракова који трају између 20 и 24 године.
Бјелобрк је навела да када посматрамо стопе развода бракова по регионима, најнижу стопу бележе Шумадија и Западна Србија, са нешто више од један одсто, док их је највише у Војводини са скоро два одсто.
„Затим следи Београд са један и по одсто и Јужна и Источна Србија са 1,2 одсто“, рекла је она.
Свега 13 одсто грађана одлучује се да после првог брака поново ступи у брачну заједницу рекла је Бјелобрк и прецизирала да се на овај корак одлучују пре мушкарци, него жене.
„Када је реч о мушкарцима у 2022. години је 3.697 њих ушло у дуруги брак, а 481 у трећи. Са друге стране, по други пут је брачне завете дало 3.680, док се по трећи пут удало 386 жена“, рекла је она.
Бјелобрк је навела и да према подацима из 2022. године 277.140 особа живи у ванбрачним заједницама, а 76.238 се одлучило за потомство у ванбрачној заједници.
„Подаци не изненађују“
Доцент на одељењу за социологију на Филозофском факултету у Београду Милица Весковић Анђелковић оценила је за Тањуг да овакви подаци не изненађују, будући да су алтернативне форме партнерства у односу на брак опште прихваћене.
„Брак и породица као институција се може схватити као основна јединица друштва, али с друге стране, сама породица и партнерски однос више није ствар државе, није ствар институција, већ лични избор и ствар личне индивидуалности“, рекла је Весковић Анђелковић.
Она сматра и да ће се може очекивати да ће проценат оних који ступају у брак у будућности бити још мањи јер постоје алтернативне форме партнерства у односу на брак и да су оне један од узрока смањења броја бракова.
Весковић Анђелковић је појаснила и да је у периоду пандемије коронавируса број венчања пао, а затим 2021. године порастао, али да тај тренд није настављен током 2022. године.
„Многи парови су 2019. и 2020. године већ имали заказана венчања, која су отказали када су забрањена окупљања и свечаности у ресторанима. То је било одложено за нека друга боља времена, тако да су сви, како су укинуте корона мере, пожурили да поново закажу венчања и резервишу ресторане. Али после извесног времена када су се те намере оствариле враћамо се старим трендовима који су потпуно очекивани“, рекла је Весковић Анђелковић.
Саговорнице Тањуга сагласне су око тога да Србија стоји боље по питању стопе склопљених бракова, али и развода, у односу на земље Европске Уније, док су у поређењу са земљама региона проценти на готово истом нивоу.
Више бракова него у ЕУ
Бјелобрк истиче да у Србији стопа закључених бракова на 1.000 становника износи око 4,8 одсто, док је та стопа у Црног Гори нешто виша – 5,2 одсто, а у Хрватској нешто мања – 4,6 одсто.
„Виша је и од стопе у Европској Унији која износи 3,9 закључених бракова на 1.000 становника. Такође, стопа разведених бракова у Србији износи 1,4 одсто на 1.000 становника док у ЕУ износи 1,7 одсто на 1.000 становника“, рекла је она.
Весковић Анђелковић је оценила да је евидентно да све европске земље које су прошле кроз демографску транзицију и процес почетка планирања породице доживљавају исто.
„Ми смо део тог света, прихватамо исте вредности, окрећемо се индивидуализму и индивидуалним плановима и очекивано је да будемо у истим трендовима и на истом путу као и наше комшије“, оценила је она.
Весковић Анђелковић, међутим, наводи да оно што забрињава више од броја склопљених бракова јесте тренд мањег рађања као и демографска слика која указује на све старије становништво.
