Када домаћице у Војводини месе божићну чесницу, не треба им ни брашно и квасац. Потребне су им коре, ораси и уље. Јер, чесница у Војводини је слатка.
„Пече се на Бадње вече, а дели укућанима на Божић, после ручка. Сам назив чесница потиче од речи – чест, део, срећа, јер се ломи на делове, за свакога укућанина. Према веровању, чесница је успомена на рођење Христа, а верује се да од овог хлеба зависи обилатост рода усева. У њу се ставља новац (онолико кованица колико у дому има деце). Новац се чува у кући, на икони, до следећег празновања. Од претходних кованица купује се со“, пише у књизи „Обредни обичајни хлеб у Војводини“ Димитрије Вујадиновић, а преноси Данас.
Ако данас питате зашто је чесница у Војводини слатка, многе домаћице ће вам рећи да је то због тога да би вам и година била слатка.
Ипак, у овом војвођанском обичају има мало више историје него лепих жеља. А обичај слатког божићног колача потиче још из времена Марије Терезије. Тачније, у многим местима у Војводини славски колач се није месио. А све је повезано са инатом и порезом.
За време своје владавине, Марија Терезија је увела посебне порезе. Да би сузбила неумереност приликом прослављања свадби и слава, а по којој су Срби из Аустроугарске били познати, Марија Терезија је увела порез на сечење славског колача. Резултат није била пунија државна каса, десило се управо супротно. Са одредбом да се порези повећају, јавио се инат. Српско становништво у Аустроугарској је једноставно престало да меси обредне колаче, па нису плаћали ни порез.
А слатки колач исечен на делове нико није морао да сече, па није морао ни да се плаћа порез.
У чесницу домаћице су обавезно стављале новчић, и то углавном онолико новчића колико има деце у кући, зрно пшенице, кукуруза, ивер од сече бадњака.
Божићна чесница, слична је баклави, али је много лепша. У њу се ставља још суво грожђе и мед, храна која се на неки начин приписује као храна доњем свету и прецима.
Дакле, иако многи мисле да је једина права чесница погача, када пређете Дунав и Саву сачекаће вас искључиво слатки обредни божићни колач, јер у Војводини за други не знају.
