Фармерице обележиле читаву једну југословенску генерацију

Знате ли шта су џокерице?

398
Foto; Pixabay

Фармерке или фармерице, како су популарно назване, код нас су се појавиле шездесетих година двадесетог века.


Носили су их само они који су имали рођаке у иностранству. Фармерке су могле још једино да се купе у “Комисионима” по значајно већој цени.

Најпознатије марке поред Левиса су биле “Ли” и “Супер Рифле”. Генерације младих су биле залуђене Левис одевним предметима, а та манија није заобишла ни наше просторе.

А онда, почиње хистерија звана Трст. На тамошњем Тргу Понте Росо сваког викенда би никла пијаца где су долазили Југословени и куповали фармерке. У Југославију је било дозвољено да се унесу само два пара. По неким проценама у Трсту се годишње продавало више од 3 милиона фармерки. Највећи део је био намјењен Југославији.

Блуе џинс је тако обележио читаву једну југословенску генерацију. Чак су и неке песме тих година спомињале тај најдражи одевни предмет. Сећамо се групе “Неки то воле вруће” и њиховог хита из 1986. “Џинс генерација” или Данијела Поповића и песме “Дај обуци левисице” са којом је наступао на Југовизији 1991. године.

А онда, 1983. Вартекс из Вараждина је почео да прави Левис по лиценци Леви Страусс & цо. Производња је почела 1984. године и многи се сећају тих фармерки као најбољих које су имали. Више се није по “оригиналне” америчке фармерке морало ићи по градским комисионима или у Трст, већ су добили праве левиске с маркицом „Маде ин Yугосавиа“. Левиске с том маркицом продаване су по целој Еуропи, а у фабрици у Сан Франциску проглашене су “најбољим и најквалитетнијим Левисовим производом”.

Занимљиво је да су фармерке у Југославији дуго виђене као субверзивни декадентни елемент са запада, па су биле забрањене у школама. Носиле су се Левиске по систему пери – дери. Не знамо кад су нам биле драже – када их тек купимо или онда када од ношења и прања постану “излизане” и подеране до те мере да је питање укуса треба ли их уопште даље носити и могу ли се некако закрпити.

Али нису само Левис фармерке обележиле те 80-те у Југославији, ту су такође биле и једнако популарне џинс јакне које су неки звали и џокерице. То је већ било облачње са ставом – џинс од главе до пете којег су као обућа најчешће допуњавале патике старке. У најбољим годинама у Вартексу шило се више од милион пари фармерица и готово 800 хиљада јакни годишње.

За производњу једних фармерки требало је мање од 12 минута! Просечно се производило око 5 хиљада пари дневно у две смене, од 6:00х до 22:00х.

Данас је најбоља текстилна фабрика у Хрватској уништена.

Pogledaj: Stara Palanka – Od dve porodice do pravog naselja

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here