Šta je potrebno školstvu da bi bilo bolje!?

0
443

Šta je sve potrebno našem školstvu da bi bilo bolje? Mnogo promena, slažu se i stručna javnost i roditelji. Nas je zanimalo šta o tome kažu naši stručnjaci koji rade sa genijalcima – u Mensi, Petnici i Matematičkoj gimnaziji, kao i članovi domaćeg PISA tima. Ovo su njihovi odgovori o tome kuda treba da ide srpsko školstvo.


RANKO RAJOVIĆ, izvršni direktor Mense Srbije: Pustite decu napolje

Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Kao glavnu stavku koju treba promeniti, dr Ranko Rajović, izvršni direktor Mense Srbije i autor čuvenog NTC-a, programa sa specijalizovanim sistemom učenja, ističe upravo način učenja.

– Deca i dalje uče reproduktivno i većinu naučenog gradiva zaborave nakon dve, tri nedelje. Prioritet im je ocena, a znanje ne umeju da upotrebe. A funkcija škole treba da bude potpuno drugačija – naglašava Rajović.

Problem koji ističe Rajović je taj što deca sve više vremena provode kod kuće za kompjuterom. Oko 10 odsto to čini i više od dva sata dnevno. To sve dovodi do toga da im škola postaje sve manje interesantna.


– U takvim okolnostima njihov mozak prima veliki broj informacija i deca postaju zarobljenici virtuelnog sveta – priča Rajović.

On navodi da je upotrebno znanje naših đaka ispod proseka, što nam je pokazalo ranije učešće na najvećem međunarodnom testiranja učenika – PISA testu (na poslednjem ovakvom testiranju, rađenom 2015. godine, Srbija nije ni učestvovala, prim. nov.).

Kako bi se deca razvila, a samim tim odvojila od kompjutera, potrebno je da se – kreću.

– Po meni, deca bi trebalo da imaju fizičko svakog dana. Pokret formira mozak i od kretanja zavisi kako će se dete razvijati – kaže Rajović, i dodaje da se mozak razvija do 12. godine.

Prema njegovim rečima, ovo su važne promene, ali njihov učinak možemo videti tek za pet do deset godina.

SRĐAN OGNJANOVIĆ, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu: Zabraniti učenje napamet, IT je budućnost

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

I Ognjanović, kao i Rajović, kaže da potpuno treba promeniti način učenja i zabraniti učenje napamet.

– Deca treba da uče kombinatorno-logički. Potrebno je da znaju da reše određene probleme, recimo, ne moraju da znaju godinu kada se desila neka bitka ili koliko je duboko neko jezero, već da znaju analitički da pristupe nekom događaju, kao na primer kako bi se razvijala zemlja ili svet da je zavladao Hitler. Sva deca sada imaju telefone i godinu lako mogu da nađu na internetu. Uče fotografski i znanje zaborave nakon sat, dva, ili čak nakon tog časa. Moraju da razmišljaju kreativno – kaže Ognjanović.

Prema njegovim rečima, Srbija ima izuzetno talentovanu decu u IT sektoru i potrebno je uvesti moderne tehnologije.

– IT je budućnost u svetu i upravo najveću zaradu od izvoza Srbija je stvorila na IT sektoru i mislim da je to pravac u kojem treba da se ide – kaže Ognjanović.

Kako dodaje, ideja ministra Šarčevića koju podržava jeste dualno obrazovanje.

Ognjanović dodaje da reforme moraju početi i iz samog obrazovanja budućih profesora kroz razne obuke.

– Tako će zanimanje nastavnika biti podignuto na viši nivo, a profesorske fakultete upisivaće najbolji studenti. Zatim će svoje znanje prenositi na svoje đake. Mi smo vrlo dugo loše radili u prosveti i za promenu treba vremena i strpljenja. Najbitniji problem koji moramo da rešimo jeste odlazak đaka iz zemlje – zaključuje Ognjanović.

Kao osnovni problem u našem školstvu, Ognjanović navodi i nedostatak novca.

– I ove godine je budžet smanjen za nekoliko milijardi umesto da se povećava. Mi jesmo zemlja u krizi, ali treba da se ugledamo na siromašne zemlje koje su se ostvarile ulagavši u obrazovanje, kao što su Finska, Irska, Singapur… – kaže Ognjanović.

VIGOR MAJIĆ, direktor Istraživačke stanice Petnica: Pre svega autonomija škola

Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Majić, koji radi sa talentovanom decom, smatra da je najvažnije školi dati autonomiju.

– To podrazumeva da škola može relativno samostalno da bira nastavnika, prati i ocenjuje njihovu uspešnost, da može da raspolaže određenim sredstvima i slobodno odlučuje o njihovom korišćenju i slično – kaže Majić.

On podseća i da su takvu samostalnost škole u Srbiji imale do devedesetih godina i da „nikakvih ozbiljnijih problema nije zbog toga bilo“.

Da bi ponovo došlo do toga, on predlaže autonomiju po kojoj će škole imati prava i da samostalno upravljaju finansijskim sredstvima, visinom plate nastavnika, načinom kako će i pod kojim uslovima nabavljati udžbenike, organizovati ekskurzije, obnavljati učila…

– Takva škola može kombinovati ili razdvajati predmete, nazivati ih kako god želi, proizvoditi svoje udžbenike… Takva škola sama bira svoju upravu i direktora, može zaposliti ili otpustiti nastavnika ako nađe boljeg, učenicima može ponuditi različite važne dodatne aktivnosti kao što su dodatno usavršavanje jezika, obuka za vožnju, dodatne zdravstvene usluge i razmena sa školama u inostranstvu – predlaže Majić.

U skladu s tim, on smatra da škole treba da imaju i slobodu da isprobavaju različite načine izvođenja nastave, dužinu trajanja časova, godišnji raspored aktivnosti, mehanizme ocenjivanja, zamenu udžbenika drugim izvorima informacija… i to bez mešanja države i raznih administrativnih organa.

On se pribojava da će, ako se nešto ozbiljno i krupno ne promeni, državne škole biti u veoma lošem položaju.

– Kad govorimo o školama, uvek se diskutuje o malim promenama, jer većina ne veruju da su krupne promene uopšte moguće. Imam utisak da jedine ozbiljne inovacije u nivou osnovnih i srednjih škola danas mogu učiniti privatne škole i da se neminovno približavamo vremenu kada će broj kvalitetnih državnih škola biti manji od broja kvalitetnih, ali relativno skupih i ne svima dostupnih privatnih škola – zaključuje Majić.

ALEKSANDAR BAUCAL, član srpskog PISA tima: Nije sve samo diktiranje i disciplina

Foto: Medija centar Beograd / Promo

Dr Aleksandar Baucal, profesor na Filozofskom fakultetu i član srpskog PISA tima, smatra da su u školstvu potrebni novi kurikulumi koji treba da obezbede da nastavni programi budu što savremeniji. – Deca u Srbiji znaju puno, ali ne i to znanje da primene, što i pokazuju rezultati PISA testiranja koji su slabiji nego što smo očekivali. Ova testiranja upravo ispituju funkcionalno znanje i kako doći u problemskoj situaciji do rešenja, gde se deca teže snalaze – priča Baucal.

Kao drugu stvar koju treba promeniti, Baucal navodi unapređivanje fakultetskog obrazovanja budućih profesora i nastavnika.

– Pored stručnog znanja, potrebno je pojačati i pedagoške, psihološke i metodološke kompetencije. Oni su pripremljeni za disciplinu, ali ih treba unaprediti da budu i odlični nastavnici, što u savremeno doba podrazumeva i podršku u učenju, uvođenje novih složenijih oblika učenja i projektne nastave – kaže Baucal.

Za nastavu Baucal kaže da bi trebalo da bude tematska i da treba uvesti zajedničke časove, na kojima će više nastavnika baviti zajedničkim temama, što će deci olakšati povezivanje pojmova, ali i primenjivanje stečenog znanja.

Na takvim, savremenijim časovima, kako kaže, ne bi trebalo da prisustvuje više od 15 do 20 učenika, jer se sve preko toga pretvara u obično predavanje.

Kao i Majić, i Baucal se zalaže za autonomiju škola i nastavnika, ali na njihovu odgovornost i po cenu učinka.

– Kada bi se neka škola potrudila da uštedi oko 20 odsto, recimo na struji, ona bi taj novac mogla da ulaže u školske projekte, unapređivanje nastave ili uslove za učenike koje do tada nisu imali – kaže Baucal.

Izvor: Blic



PODELI
Prethodni tekstNaučite da kližete (VIDEO)
Sledeći tekstUsluga popravke ekektričnih uređaja

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here