Palanački slikari: Nenad Devrnja

0
3793

Nenad Devrnja je rođen u Rumi 1957. godine, ali ubrzo sa roditeljima prelazi u Bačku Palanku, koju veoma voli i smatra svojim gradom, gradom u kojem je otkrio i naučio najvrednije stvari u životu. Završio je srednju mašinsko-tehničku školu. Doneo je odluku da 2006. godine napusti posao i posvećuje se isključivo svojoj najvećoj ljubavi – slikarstvu.


Nenad je jedan od osnivača ULS u Bačkoj Palanci, zajedno sa pokojnim novinarom, pesnikom, slikarom, kako on isitiče, pre svega dobrim čovekom, Petrom Tomićem, čije ime danas nosi Udruženje.
Napuštanje posla i posvećivanje slikanju 
„Kada sam odlučio da ostavim, koliko toliko, siguran posao i nastavim da živim od umetnosti, odnosno slikarstva, mnogi su bili skeptici i govorili da je to ludost. Mada sam i do tada dosta slika i ikona radio po narudžbini, nisam mogao, a da se ne setim stare anegdote u kojoj otac pita sina: „Lepo je što ćes biti slikar, ali od čega ćes živeti?“. Ipak uz podršku supruge kojoj sam neizmerno zahvalan, krenuo sam tim neizvesnim i trnovitim putem i danas mogu reci da mi nije žao. Godine su se nakupile, a ja sam morao još mnogo toga da uradim i to je bio jedini način, jer radeći u fabrici koja se gasi, nije bilo drugog izbora da ostvarim svoje želje“, kaže Nenad.
Nenad Devrnja
Sa likovne kolonije u Paragama Foto: Dragan Pajkanović

„Ni danas ne znam da li je ta odluka bila ispravna, jer naročito u ovoj zemlji živeti od slikarstva je veoma teško i nesigurno i ipak moraš znati gde su ti mogućnosti. Sigurno znam da sam proveo najlepše godine života radeći ono što me ispunjava i sto najviše volim, a to je, morate priznati, najveci dar i blagoslov“, ističe ovaj umetnik.

„Nema veće radosti od one kada ljudi dolaze da kupe ili naruče vaše delo, delo u koje ste utkali svoju dušu, znanje i umeće koje ste sticali godinama, i to baš od vas, jer vas cene i žele da ono što ste stvorili“, kaže on.


Kako se rodila ljubav prema slikarstvu
„Slikanjem, odnosno crtanjem se bavim od najranijeg detinjstva, kada je to bilo neko mnogo lepše, bezbrižnije i srećnije vreme. Svi smo bili isti, polugoli i bosonogi, ali smo imali velike livade, prašnjave ulice i naravno stripove. Sa stripovima je počela i ljubav ka crtanju i tajanstvenim svetovima avanture. Čvrsto sam resio da postanem strip-crtač, da stvorim svoje junake i čak sam objavio nekoliko tabli stripa i karikatura. Ali strip je počeo polako da se gasi ustupajući mesto novim tehnologijama, video-igricama i internetu. Deca nisu više morala ići na ulicu ili parkove da se igraju rata, vec su to radili iz svojih udobnih stolica. Kako bilo, napuštam strip i počinjem da se bavim ozbiljnije slikarstvom, gledam, čitam i nabavljam literaturu, mada i danas moje slike imaju oštriju notu i liniju koja je ostala pod uticajem stripa“, seća se ovaj umetnik.
nenad devrnja
Ulje na platnu – Nenad Devrnja Foto: Privatna arhiva

„Počeo sam ozbiljnije da slikam negde 80-ih godina, a ikone uoči burnih dogadjaja na tlu bivše Jugoslavije, kada se naš narod verski osvešćivao i počeo masovno da slavi svoje „zaboravljene“ svece. Bilo je to vreme preokreta i ja sam na nagovor gospodina Vase Šijakova, izobrazio svoju prvu ikonu. Tada sam i dobio neke novce, a posle su došli njegovi prijatelji i tako je sve počelo. Žao mi je što nisam vodio neku ozbiljniju evidenciju, ali znam da je to ogroman broj slika, ikona, crteža i ostalih radova“, kaže Nenad.​


Pravac u slikarstvu
Nenad Devrnja Foto: Privatna arhiva
„Slikarstvo kojim se bavim je pretežno realizam sa primesama romantizma ili nečeg sličnog koje možda i nesvesno dodajem svojim slikama. Ipak najviše radim po narudžbini i to većinom ikone i slike sa istorijskim motivima, mada mi ni ostali stilovi rada nisu strani, kao eksprezionizam ili moderna umetnost. Zbog toga verovatno i opstajem i umem reći za sebe da sam zanatlija, a ne umetnik. Dug je i nedokučiv put do istinskog umetnika, to samo retki i odabrani mogu postići. Nazalost danas svako ko okači nekoliko bezveznih radova na internet smatra i zove sebe umetnikom“.

– Kako on priča slikanje je usamljenički, isposnički posao. Uglavnom si sam u svom ateljeu, sa svojim platnom i bojom i večitom dilemom, da li je to baš ono sto si želeo da naslikaš. Verovatno je većina slikara nezadovoljna onim što stvori, smatrajući da uvek može više i bolje i dok je tako, to je dobro, jer te tera na rad i usavršavanje. Upoznao sam mnogo početnika kojima ne smeš reći nijednu reč kritike, prošto smatraju da su dostigli već svoj maksimum, i da za njih nema tajni.


 O ULS „Petar Tomić“
„Organizovanjem i učestvovanjem na mnogim likovnim kolonijama, članovi Udruženja su upoznali mnoga značajna imena srpske likovne scene, od kojih su mnogo naučili i napredovali u svom radu. Takav je slucaj i sa mnom. Da nije osnovano Udruženje teško bi neko izašao iz senke anonimnosti. Naravno, neophodan je i mukotrpan rad i talenat. Hteo bih ovim putem da se zahvalim svim bivšim, a i sadašnjim članovima Udruzenja „Petar Tomić“ koji svojim nesebičnim radom i zalaganjem nastoje da Udruženje živi i traje“, ističe Nenad Devrnja.
Pogledajte neke od njegovih radova:


PODELI
Prethodni tekstTrener Čelareva Ilić: Radnički i Čelarevo dali lekciju iz fer-pleja fudbalskoj Srbiji
Sledeći tekstStoni tenis: Spektakl u Bačkoj Palanci

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here