Programer Marijan Povolni odlučio je da se sa porodicom preseli u Bački Petrovac i grad zameni mirnijim životom.
– Živeli smo u Novom Sadu, gde sam i studirao FTN, ali sam sa suprugom odlučio zbog dece da se preselimo u Bački Petrovac i tu smo sada već tri godine – kaže Povolni, koji je otac troje dece, dečaka Martina i Tea i devojčice Eme.
– Želeli smo da se sklonimo iz grada, od gužve i prljavog asfalta i iako ovde nismo rođeni, odlučili smo se baš za ovo mesto, da tu živimo. Mi ne putujemo na posao, nego radimo od kuće, a Novi Sad nam je na svega 18 kilometara. Ipak, pošto su deca mala, ne idemo do grada često. Martin ide u školu, Ema u vrtić, a Teo je kod kuće, jer roditelji imaju fleksibilno radno vreme…
Povolnija smo zatekli na igralištu u centru Bačkog Petrovca gde je svoje dvoje mlađe dece doveo na igralište pored kanala, kako bi uživali u lepom vremenu, vazduhu i prirodi. Decu je okupirala vrteška, a tata kaže da je život u Bačkom Petrovcu pre svega miran.
– Zelenila ima mnogo više nego u gradu, ali je infrastruktura da kažemo problematična. I ovde ima dosta pasa lutalica, koji idu u čoporima po tri, četiri psa, ponekad i više, pa ne smemo decu da ostavljamo samu, jer je nezgodno – kaže ovaj tridesetčetvorodišnji programer, koji radi oko šest sati dnevno.
Programerski život nudi razne mogućnosti, ali…
Tridesetčetvorogodišnji programer Marijan Povolni kaže da i njegov posao nije lak kako izgleda na prvi pogled.
– Za svaki posao, pa i naš, uvek je bilo, koliko se radi, toliko se ima. Kod nas je gornja granica malo viša, nego u drugim poslovima, ali čovek mora da je vredan. Krajnji korisnik je strano tržište, i brz internet približava daljine i ne bira mesto sa kog ćete raditi – kaže Povolni i dodaje da u Bačkom Petrovcu nemaju problema sa Internetom.
Iako selo ima svoje prednosti, ima i mane, po Marijanovim rečima, u Bačkom Petrovcu to je kanalizacija, jer su visoke vode.
– To nije najveći problem života u selu, nego konkretno u ovom gradiću. Prednosti su svakako što deca imaju veću slobodu. Kada su komšije u pitanju, slučaj je od čoveka do čoveka. Ako je čovek otvoren, onda će naći društvo, pomoć i nekoga da popije kafu s njim ili da pričuva decu – kaže Marijan.
– U Bačkom Petrovcu ljudi se nekako dele u dve grupe, oni koji su stari Petrovčani, i oni baš ne vole dođoše. Prihvataju ih baš ako se „prime“ i imitiraju njih, a mi dođoši se družimo među sobom, i ima nas već dosta od komšiluka do komšiluka.
Prema njegovim rečima, dosta je doseljenih iz Futoga, Čelareva, ali neki su već godinama ovde.
– Malo nam fali grad. Nekad je previše mirno za naš ukus. Blizu je grad, ali su nam baba i deda daleko, jedni u Sremu, drugi u Banatu, pa nema ko da pričuva decu – kaže Marijan.
Kada je u pitanju noćni život, Povolni kaže da oni nemaju vremena za to, jer su roditelji troje male dece.
