Nižim cenama palanačke brice bore se za promet

1
2500
Foto: Dnevnik

BAČKA PALANKA: Frizeri u Bačkoj Palanci potvrđuju da tokom leta imaju više posla, jer glava ne trpi vrelinu, mnogo se znoji, pa se, posebno muškarci češće i na kraće šišaju.


Pre par decenija ova varoš imala je strogu podelu na muške i ženske frizere, a najviše brica radilo je u berbernicama ili salonima u samom centru grada. U popularnoj uzanoj ulici, na bivšim korzou, sada Ulici akademika Milana Kurepe, bilo je četiri berberina (Matić, Opriško…) i dva ženska salona, a danas nema nijednog.

 

Kao da su berberi u današnja moderna vremena dobro procenili gde i u kom delu grada nedostaju. Tako ih je najviše u Varoškom šoru, odnosno Ulici Kralja Petra Prvog, ili na ćoškovima u blizini pijace, trgovačkog i administrativnog dela Palanke. Danas ovde radi desetak frizera koji šišaju muškarce, a ima ih i po periferiji. Očito je da je i konkurencija pojačana, jer broj mladih kao da je otkrio ovaj iskonski zanat kao siguran i solidno plaćen posao. Čovek se mora, češće ili ređe, šišati i brijati sve do smrti, po sili prirodnih zakona, a to se mora i platiti.

Kada pogledate cenovnike usluga u berbernicama, neke cene su istaknute kao reklamni panoi na šorovima, pa nekada podsećaju na reklame za sezonske popuste ili rasprodaje u prodavnicama mešovite robe. Vidi se da je ovde u toku tržišna utakmica, borba za mušterije, ali dobro osmišljena strategija koja ima posebne ponude za različite kategorije potrošača.

Učenje zanata od iskusnijeg kao diploma

Interesantno je da su u Bačkoj Palanci brice zanat učile od starih majstora, a sada, vele, ima neka škola u Novom Sadu, mada je deo mlađih frizera, pored talenta i prakse, završavao razne kurseve. U ovdašnjoj Srednjoj stručnoj školi „Dr Radivoj Uvalić” školuju se trgovci, konobari, kuvari, ali ne i frizeri. Jedan od onih koji je kao brica otišao u penziju veli da mu tokom radnog veka diplomu niko nikada nije tražio sem u Fondu za PIO kada je podneo zahtev za penziju, ali ne zbog provere stručnosti već zbog utvrđivanja stepena obrazovanja.

I dok u pojedinim berbernicama imaju samo dve cene, odnosno 350 dinara po glavi za šišanje, bilo da je reč o dekici, ili bebanu, a brijanje 150-200 dinara, u drugim ima i drugih cena i ponuda. Tako su, bez obzira da li je reč samo o podšišavanju, šišanju na nularicu, ili zahtevnijem zahvatu na glavi, cene u pojedinim salonima 350, 300, ili 250 dinara. Nema popusta za penzionere, ali je primetno da ih je sve manje u takvim radnjama, jer razliku od 350 do 150 lako je izračunati i ostvariti u džepu. Oni koji najskuplje naplaćuju kažu da su oni pravi majstori, a ovi što šišaju jeftinije su, vele priučeni, početnici i da svako ima svoju mušteriju.

 

Mlađi berberi, pak za starije kažu da ih je vreme pregazilo, jer, navodno, znaju da šišaju samo na lonac, a naplaćuju kao da su umetnici.

Uglavnom, posla ima za sve i retko ko zatvara berbernicu, osim što se svi nekako sele bliže centru varoši. Ovog leta vodi se prava borba za penzionere, jer se zna da su oni, po starinskim navikama, najčešće mušterije. Šišanje je, kažu, ritual, prilika da prošetaju novu formu glave bez kose na ušima i vratu, čime čuvaju i kragne od prljanja. Tako se, na primer, pozivaju u berbernicu gde će ih ošišati za 200 dinara, a već par stotina metara dalje nova berbernica sedim glavama nudi bolju pogodnost – šišanje 150 dinara.

Nije rekost da se kod muških frizera šišaju i žene, jer su ženski frizerski saloni mnogo skuplji, pa tamo kada majstorica uzme makaze već računa „pet stoja”. Primetno je da radnje sa nižim cenama imaju posla, a oni koji tvrde da stare mušterije ostaju bez obzira na cenu to potkrepljuju kao naviku na jedne novine, cigarete, pivo, navijanje za fudbalski klub…

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here