Saveti za ishranu tokom praznika

586
Foto: Pixabay/RitaE

Kraj godine je period u kome obeležavamo brojne praznike, a tradicionalno slavu, Novu godinu i Božić dočekujemo obilnom trpezom.


Za vreme praznika ljudi su skloni da preteraju sa unosom hrane, pa se često pojave tegobe u vidu osećaja prepunjenosti trbuha, nadimanja, nadutosti, gorušice, neretko i bolova u trbuhu, pojačanih gasova. Neke od posledica neće postati odmah vidljive, jer je na primer potrebno uneti oko 3.500 kalorija više da bismo povećali telesnu masu oko 450 grama.

Preterivanje u jelu i piću je posebno opasno za hronične bolesnike, pre svega osobe koje imaju povišen krvni pritisak, kamen u žučnoj kesi, povišene vrednosti masnoća u krvi, osobe sa šećernom bolešću, bubrežne bolesnike.

Kako da izbegnemo najčešće greške u ishrani tokom praznika i sačuvamo svoje zdravlje?

Ne preskačite obroke tokom dana kako biste mogli da uživate u prazničnoj trpezi u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. Ne krećite u goste gladni, tako ćete sigurno pojesti više hrane nego što vam je potrebno, savetuju na portalu Batut.org.rs.

Jedite polako, dobro sažvaćite svaki zalogaj hrane. Kada jedemo brzo tako se ne samo unese veća količina hrane, već se hrana ne pripremi dobro za proces varenja pa su češće i tegobe.

[wonderplugin_slider id=174]

 

Opredelite se ili za predjelo ili za glavno jelo.

Ukoliko biste ipak da probate od svega po malo, pre nego što napunite tanjir proučite posluženje na stolu. Proja i mala kriška belog sira dovoljni su za predjelo, a parče belog pilećeg ili ćurećeg mesa ili pečenja bez kožice uz dosta salate kao glavno jelo.

A može i sasvim drugačije: umesto klasične večere opredelite se za bife posluženje u vidu raznih salata, na primer pored zelene salate, turšije, možete napraviti salatu od sveže rendane cvekle, šargarepe i kupusa i začiniti je sa malo limuna i ulja ili salatu sa rendanim kiselim jabukama, korenom celera, šakom seckanih oraha i kiselom pavlakom sa najmanjim procentom masnoće (umesto pavlake možete koristiti i neki nemasni jogurt).

Jedan od predloga je i salata od crvenog pasulja, kukuruza šećerca, kiselih krastavčića, crvene paprike iz turšije, praziluka, začinjene sa malo ulja i limunovog soka. Uz to poslužite crni hleb koji možete i sami da umesite, na primer sa dodatkom različitog semenja ili proju.

Foto: Pixabay/TheAngryTeddy

Piće i slatkiši: 

Jedna čaša crnog vina je sasvim dovoljna da nazdravite za početak nove godine. Ne zalivajte svaki zalogaj tečnošću – voda se pije između obroka.

Kako se slatkiši obično služe tek posle ponoći, umesto torte zasladite se voćnom salatom u koju nećete dodati šećer ni šlag.

Osobe koje poste bi trebalo da budu oprezne jer kao što ni prelazak na posnu hranu ne treba da bude nagao, tako i ponovo uvođenje namirnica koje tokom posta nismo jeli treba da bude postepeno. Prvih dana po prestanku posta treba koristiti pre svega tzv. beli mrs – preporučuje se mlad beli sir, čaša jogurta ili kiselo mleko, kao i posna mesa pre svega piletina ili ćuretina. Naravno važne su i količine hrane, pa i u tom pogledu ne treba preterivati. Ključna reč u svakom slučaju je umerenost.

Ukoliko ipak pokleknete pred primamljivim đakonijama narednih dana, poželjno je da jedete češće, a manje obroke, uzimajte dovoljno tečnosti, najbolje vodu i nezašećerene čajeve, i krećite se.

[wonderplugin_slider id=179]

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here