Šećer može da poremeti pamćenje

478
Foto: Pixabay

Mnogi ljudi osećaju žudnju za hranom, posebno kada su pod stresom, i najčešće su u pitanju namirnice sa visokim procentom masti i šečera.


Da bismo bili u mogućnosti da se odupremo žudnji, morali bismo da suzbijemo naš prirodni odgovor na prepuštanje ovim ukusnim namirnicama.

Mreža inhibitornih neurona je ključna za kontrolu ponašanja. Ovi neuroni su poput moždanih kočnica i koncentrisani su u prefrontalnom korteksu – ključnom području mozga koji je uključen u donošenje odluka, kontrolu impulsa i odlaganje zadovoljstva.

Istraživanje na pacovima pokazalo je da konzimiranje hrane sa visokim procentom šećera može da izmeni inhibitorne neurone.

Pacovi hranjeni šećerom takođe su manje mogli da kontrolišu svoje ponašanje i donošenje odluka. To pokazuje da ono što jedemo može da utiče na našu sposobnost da se odupremo iskušenjima i može biti objašnjenje zašto su promene ishrane toliko teške za ljude.

Nedavna studija pokazala je da su osobe koje su redovno konzumirale hranu sa visokim procentom masti i šećera imale veću težnju za unosom hrane, čak i kada nisu bili gladni.

Ovo dokazuje da bi redovno kozumiranje hrane sa visokim procentom šećera moglo pojačati žudnju, stvarajući začarani krug. Mozak će tražiti sve više šećera.

 

Još jedno područje mozga koje je pod uticajem ovakve hrane je hipokampus – ključni memorijski centar. Promene hipokampusa izazvane šećerom su povezane sa smanjenjem novorođenih neurona, koji su ključni za kodiranje sećanja.

Kako zaštititi mozak od šećera?

Svetska zdravstvena organizacija savetuje da unos dodanih šećera ograničimo na pet procenata našeg dnevnog unosa kalorija, što je 25 grama, odnosno šest kašika. Prosečna odrasla osoba konzumira oko 85 grama, što je 20 kafenih kašika šećera dnevno, ovo je za mnoge velika promena ishrane.

Neuroplastične mogućnosti mozga omogućavaju mu da se resetuje u određenoj meri nakon smanjenja šećera u ishrani, a fizička vežba može da pospeši ovaj proces.

Hrana bogata omaga-3 masnim kiselinama, koja se nalazi u ribljem ulju, orašastim plodovima i semenkama, takođe je neuroprotektivna i može da pojača stvaranje moždane hemikalije potrebne za nastanak novih neurona. Nije lako izboriti se sa starim navikama, jer kako kažu, prvi korak je uvek i najteži. Međutim, promena režima ishrane vremenom postaje lakša, a ono što donosi nema cenu. Svakako će vam mozak biti na tome zahvalan.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here