Da li poslodavac mora da vam isplati 30.000 od države?

8402

Mnogi zaposleni, ali i poslodavci, pitali su se ovih dana da li tri minimalne zarade, koje će država isplatiti privrednicima kroz paket ekonomskih mera podrške, važi i za ona preduzeća koja su nastavila da posluju ili makar da redovno isplaćuju plate svojim radnicima.

Oni čije firme su stale već sa prvim danima vanrednog stanja nestrpljivo očekuju prve uplate iz državne kase, koje su najavljene za prvu polovinu maja.

Istovremeno, zaposleni u firmama koje imaju određene rezerve razmišljaju da li planirani državni paket znači da će uz redovnu zaradu – ili makar delimično umanjene prihode – moći da računaju na još oko 30.000 dinara u kućnom budžetu.

Naime, država je predvidela da sredstva sa namenskog računa, koji će firme otvoriti upravo za ovu priliku, poslodavci moraju da proslede u celosti na račun radnika i ne mogu da prebace ta sredstva na redovan račun. Cilj je bio da radnik dobije bar minimalnu platu i da ne ostane bez posla, odnosno da se poslodavcu olakša obezbeđivanje sredstava za isplatu zarada zaposlenima.

„Koliki će biti iznos plate van te minimalne zarade ostavljeno je vlasnicima, odnosno menadžerima, da odluče. Tako je moguće da se zaposlenima isplate zarade i u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Dakle kao dodatak, „ kažu za „Blic“ u Ministarstvu finansija.

Dakle, zaposleni u firmama koje su nastavile da isplaćuju plate trebalo bi da se informišu kod svojih poslodavaca, najpre da li će njihovo preduzeće uopšte prihvatiti ponuđene mere podrške, a zatim i kakav je plan što se tiče isplate zarada.

Jasno je da se ova sredstva mogu koristiti samo za isplate zarada, ali ukoliko poslodavac ne želi da koristi ovakve olakšice on nema obavezu da prihvati primenu mera. Takođe, ako poslodavac ne iskoristi primljena direktna davanja za isplatu zarade zaposlenima, nakon završetka primene mera, a u skladu sa donetom Uredbom, neiskorišćeni iznos sredstava biće vraćen u budžet.

U principu, jedini razlog zbog kog poslodavci ne bi iskoristili ponuđenu direktnu pomoć države za isplatu zarada, odnosno naknada zarada zaposlenima, jeste to što se i na ova sredstva obračunavaju porezi i doprinosi.

Mnogi poslodavci su u nedoumici da li su dužni da na iznos bespovratnih sredstava koja će proslediti zaposlenima obračunaju porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Propisima je predviđeno da se porezi i doprinosi na zarade plaćaju po istim pravilima, bez obzira na to da li se za isplatu koriste sredstva koja su poslodavcu isplaćena na poseban namenski račun ili druga sredstva.

Jedno od najčešćih pitanja prethodnih nekoliko dana jeste da li imaju trudnice i porodilje pravo na minimalac od oko 30.000 dinara koji će država tri meseca isplaćivati poslodavcima za svakog radnika. Odgovor ima svoje dve strane.

Pravo na minimalac imaju ako im poslodavac plaća zaradu ili naknadu zarade na sopstveni teret, dakle iz svojih sredstava, bez prava na refundaciju (makar i za deo meseca).

S druge strane, za sve naknade zarada koje u celosti padaju na teret države ne isplaćuje se minimalac i to se odnosi i na porodilje koje se nalaze na porodiljskom odsustvu, potvrdili su u Ministarstvu finansija, piše „Blic“.


Pročitajte još:

Ko sme napolje, u koje vreme i koliko dugo?

Grčka otvara vrata za Srbe, ne za turiste iz Zapadne Evrope

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here