Duže od 30 godina bačkopalančanin Nikola Dukić je među košnicama i pčelama

U godinama kao što je ova opstaju samo uporni i iskusni pčelari

2957
Foto: Nikola Dukić

Dve godine za redom su slabe, što ja ne pamtim da je bilo do sada. Prošle godine bilo je malo meda, a ni ove nije ništa bolje. Svi se pitamo šta je uzrok tome, bilo je dosta lepog vremena, cvetao je i bagrem i suncokret ali je meda malo, pogotovo bagremovog, ističe pčelar Nikola Dukić iz Bačke Palanke za portal „Agroklub“.


Iz godine u godinu, od paše do vrcanja, učio je i tako stekao ogromno znanje i iskustvo presudno za bavljenje pčelarstvom. Danas ima veliki pčelinjak koji broji oko 200 jakih društava koje je stacionirano na njegovoj parceli nedaleko od grada.

„Bavio sam se različitim poslovima, između ostalog ratarstvom, plasteničkom proizvodnjom, a uporedo sam razvijao svoj pčelinjak, da bih došao do zaključka da mi je među košnicama najlepše. Tako je pčelarstvo postalo moja osnovna delatnost. Odnedavno sam predsednik Udruženja ovdašnjih pčelara „Pčela“ koje broji oko 60 članova i trudim se da ovu lepu delatnost popularizujem, a mlađim pčelarima ukažem na najbitnije stvari, kako bi što bezbolnije prošli kroz teške periode kakav je ovaj za nama“, kaže Dukić i objašnjava kako je upravo ova godina nepovoljna za pčelara, a takva je bila i prethodna.

„Dve godine za redom su slabe, što ja ne pamtim da je bilo do sada. Prošle godine bilo je malo meda, a ni ove nije ništa bolje. Svi se pitamo šta je uzrok tome, bilo je dosta lepog vremena, cvetao je i bagrem i suncokret ali je meda malo, pogotovo bagremovog. Bilo je i uginuća pčela. Klima se promenila“, kaže naš sagovornik napominjujući da zbog velikog broja košnica nije baš ostao praznih tegli, ali se trudio da i pčelama ostavi dovoljno meda.

Problem – veštački med

O pčelama se mora voditi računa tokom cele godine, da bi društvo ostalo jako i opstalo i kad nema napolju paše, pčele uvek moraju imati hrane, a Dukić bira da ih ne prihranjuje šećernim sirupom.

 

„Njima mora biti dovoljno, a nama koliko preostane. To je moj princip kojim se rukovodim godinama unazad. Osim toga davno sam shvatio i prihvatio činjenicu da u pčelarstvu nema brze zarade. Mnogi početnici zato i odustaju, očekuju odmah pune tegle i veliku zaradu, a svi treba da znaju da pčelarstvo zahteva veliki ulog, rad i posvećenost, a rezultati stižu kasnije. Za to su potrebne godine rada i učenja“, kaže ovaj pčelar ističući još jedan veliki problem sa kojim se suočavaju pčelari, a to je veštački med koga ima dosta na tržištu koji se prodaje kako u prodavnicama tako i na pijačnim tezgama po mnogo nižim cenama.

Dugogodišnje iskustvo garantuje kvalitet

„Ogromna je razlika između pčelara koji je svaki dan u godini u pčelinjaku i brzinskih poslova koji su na startu usmereni samo na čist profit. Upravo ovde dolazi do izražaja dugogodišnje iskustvo koje garantuje kvalitet, 30 godina koliko sam proveo sa pčelama prepoznaju kupci mog meda koji se uvek vraćaju. Samo takvim odnosom prema poslu i naravno mušterijama i u dobrim i lošim godinama opstaju pčelari.“

Kako napominje sagovornik „Agrokluba“, cena meda kreće se od 800 dinara za lipov i livadski dok je bagremov oko 1000 dinara, a obzirom da ga u ponudi ima malo ta bi cena mogla ići gore.

Nema odustajanja

Uprkos problemima, Dukić nastavlja sa radom, obzirom da teku pripreme za zimski period, radi zaštitu, pregleda društva i nada se da će nakon dve uzastopno loše godine, naredna biti mnogo uspešnija.

„Jedan deo košnica ću ovih dana preseliti na Frušku goru i tamo ću pčelariti kako bih imao i šumskog meda. Iako su loše godine za nama – nema odustajanja. Pčelarenje mi je i posao i odmor za dušu, a iskreno, uvek ima zarade. Nekad više nekad manje. Ja med prodajem kod kuće i na pijaci – uglavnom manje količine, ne dam trgovcima i preprodavcima da zarade više od mene“, kaže na kraju pčelar iz Bačke Palanke.


Pogledaj: Iz sela u nauku: Motika gradi karakter, ali i naučnika

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here