Jedan od vodećih autora u Srbiji o numizmatici, Đorđe Jamušakov je izdao knjigu o novcu Erdelja (Transilvanije – sada deo Rumunije).
Ona je jedna od zaokreta autora od antičkog rimskog i grčkog, ka novcu ovih prostora. Jamušakov je pisao o novcu srpskih vladara, ugarskih kraljeva, seobnih naroda,Vojvodine i sada je red došao i na Erdelj.
– Sticajem okolnosti, moja prva tema o numizmatici je bila ostava srebrnog novca mađarskih kraljeva na teritoriji Bačke Palanke – počinje predstavljanje svoje knjige Đorđe Jamušakov.
– Kupili smo novčiće od vlasnika zemlje gde smo ih iskopali, a ja sam napisao taj prvi rad 1975. godine i objavljen je kao poseban separat Amatereske muzeološke sekcije. Kada sam prošle jeseni objavio knjigu o novcu na tlu Vojvodine, nešto malo sam napisao i o novcu Erdelja, koje je i na teritoriji naše pokrajine tada bio platežno sredstvo. Od mog prijatelja iz Hrvatske, Branka Matića sam dobio jednu knjigu o Hrvatima koji su kovali novac kroz istoriju.
– Tada sam uočio jednu interesantnost, da među njima nema Jovana Zapolje, njegovog sina Žigmunda, nema njegove žene, a svi su oni kovali novac, kao i Gabrijel Betlen i neki drugi kneževi u Erdelju. Transilvanija je bila interesanta po tome da se prilagođavala svim osvajačima, priznavala njihovu vrhovnu vlast, niko im se nije mešao u njihovo izborno kneževstvo i imali su široku lokalnu samoupravu i stekli pravo na kovanje novca.
[rev_slider alias=“belotehna-nova“][/rev_slider]
– Istovremeno, među novčićima iz tadašnje Mađarske (čiji je deo bio tada Erdelj), pronalazio sam i kovanice erdeljskih kneževa. Zainteresovao sam se za temu, tražio sam istorijske podatke i tako se rodila jedna od mojih dosadšnjih trideset knjiga. Osnovni motiv knjige je srednjevekovno hijerarhijsko pravo „da je vazal moga vazala i moj vazal“. Ti erdeljski kneževi nisu bili samo kraljevi istočnog dela Ugarske, nego i Kroacije, Slavonije i Dalmacije. Zapadni deo Mađarske držao je car Ferdinand, središnji deo je bio turski Budimski pašaluk, a istočno je prvo bio Zapolja, pa ostali izborni kneževi. Verovatno namerno, Hrvati ne priznaju erdeljske kneževe za kraljeve, mada je u jednom diplomskom radu pisano o novcima posavske i brodske županije i o tadašnjoj vlasteli.
– Kada sam pronašao taj diplomski rad na internetu, vidim grb Zapolje na novcima iz tih županija. Knjigu sam, posle istraživanja na koje me podstakao taj rad, podelio na delove, kao što su erdeljska kovanja ugarskih kraljeva do mohačke bitke 1526. godine, a posle dolaska Turaka na ove prostore, čak je i car Ferdinand plaćao danak Sulejmanu i nije smeo da kaže da je vladar Slavonije, jer su tu teritoriju, sve do Zagreba držali Osmanlije.
– Znajući sve to, zapitao sam se, nije li vreme da Hrvati priznaju da su tih pet erdeljskih vladara nosili i titule kralja Slavonije, Dalmacije i Kroacije, da dopune listu hrvatskih kraljeva sa pomenutim vladarima. Na strani 53 moje knjige sam napisao:
„Nudimo čitaocima neoborive dokaze pisanim srebrnim i zlatnim slovima na novcu Gabrujela Betlena, da je on kralj Hungarije, Dalmacije, Kroacije i Slavonije.“
– Sam novac Erdelja je često puta bio bolji i masivniji, kovan od boljeg zlata i boljeg srebra nego novci zapadnoevropskih država. Na zapadnom delu kontinenta nije bilo toliko rude kao u Erdelju. Na primer, neke kovanice su bile dimenzija 104 milimetara i težine 348 grama.
Na kraju je Đorđe Jamušakov otkrio šta sprema da štampa u budućnosti. U šali je knjige koje je u rukopisu završio za godinu dana nazvao „Edicija Kovid-19“ jer ih je finalizirao za vreme dobrovoljne izolacije za vreme epidemije. Završio je ediciju rimskih novaca sa knjigama „Provincijska kovanja u vreme Rimskog carstva u Evropi“, „Provincijska kovanja u vreme Rimskog carstva u Aziji i Africi“ i „Novac kovnice Sirmijum“. Završene su i knjige „Karađorđevići i njihov novac“, „Novac Vojvodine kroz vekove“ i štampana je knjiga „Novac Erdelja“.
Pogledaj: Dragan Džarov i njegova „Ljubav za vekove“
