Упркос инфлацији која је у последњих годину дана расла, достигла 16,2 одсто овог марта и тек потом успорила, трговци истичу да не бележе раст промета чековима грађана „на одложено“.
Подаци Народне банке Србије показују да је полугодишњи промет чековима био 15 милијарди динара, за око милијарду динара већи него у истом периоду прошле године. Али, инфлација је расла – у већем проценту.
Међугодишња инфлација (месец ове у односу на исти месец прошле године) је и у децембру, и у новембру 2022. била 15,1 проценат, у јануару 2023. године 15,8 одсто, фебруару 16,1 одсто, марту 16,2 процента, да би у априлу успорила на 15,1 одсто, мају 14,8 одсто, јуну 13,7 одсто, јулу 12,5 одсто и августу на 11,5 одсто.
Док цене расту, потрошња грађана – пада, што потврђује и званична статистика.
Наиме, због раста цена трговине бележе већу вредност промета, али када се искључи ефекат раста цена, потрошња се ипак – смањује.
Чекови, путем којих трговци кредитирају грађане омогућавајући им плаћање „на одложено“ и даље се користе.
Лимит по чеку већ више од деценије је 5.000 динара, а трговински ланци прехрамбених производа углавном омогућавају „почек“ на максимум три до четири месеца.
Међутим, трговине које продају белу технику, намештај, своју робу наплаћују на рате које се „протегну“ и на 12 месеци.
Шта кажу трговци?
„Није забележено повећано коришћење чекова у периоду од августа 2022. до краја августа 2023. године. Чекови као одложено средство плаћања имају стабилан континуитет и купци их користе у готово истом проценту последњих неколико година“, наводе за портал Н1 у једном великом трговинском ланцу.
Како истичу, иако је плаћање рачуна платним картицама у порасту из године у годину, и даље је доминантан тренд плаћања робе – готовином.
Слично кажу и трговци који продају робу веће вредности.
„Као да нема инфлације – намештај се купује, а плаћа се на све начине. Ко има кредитне картице – дели на рате, ко има чекове – може да плати на 12 једнаких рата без увећавања цене. Али, пазари се и за кеш“, кажу у једној од продавница домаћег произвођача намештаја.
Више од три милиона чекова
Подаци Народне банке Србије показују да смо за првих шест месеци ове године „исписали“ укупно 3.266.538 комада чекова, у вредности од чак 15,41 милијарду динара. То је, у просеку, 4.717 динара по чеку.
У истом периоду прошле године, међутим, исписали смо 2,95 милиона чекова, у вредности од 13,9 милијарди динара.
Међутим, ове показатеље не можемо да посматрамо извдвојено од инфлације која је, према подацима Републичког завода за статистику, у првих шест месеци ове године, у односу на исти период 2022. године, била 15,3 одсто.
Колико је чекова, од поменутих 3,2 милиона комада у овој години искоришћено за плаћање „на одложено“ – непознаница је. Јер, „ризик кредитирања“ у овом случају сносе трговци, а не банке.
Не сме на одложено – а ипак сме
Закон о чеку прописује да је чек наплатив „по виђењу“ – дакле на датум који је написан на чеку и осам дана након тога, односно 15 дана касније ако је чек издат у другом граду.
Чек, по закону, не вреди као средство одложеног плаћања, али се у Србији масовно користи управо за то.
Народна банка Србије још раније је указивала да се, када се код одложеног плаћања на чеку као датум издавања наводе неки будући дани, ради заправо о финансијској погодби трговца у смислу члана 47. Закона о заштити корисника финансијских услуга, где се договара датум (издавања) наплате, односно рате.
Централна банка је, такође, указала да је у последњих пет година, до 2023, број реализованих чекова пао за 21,4 одсто – у периоду од 2018. до 2022 – са 7,9 милиона комада на 6,2 милиона чекова.
