Samo podrška gazdinstvima sačuvaće selo

Gazdinstvo Zore i Duška Feđvera, koji su se pre dve decenije u Tovariševo doselili iz Vukovara, poznato je po mlečnom govedarstvu

777
Foto: Dnevnik /T. Pačić

TOVARIŠEVO: Opstanak porodičnih gazdinstava treba da bude u fokusu lokalne samouprave i države, kaže Zora Feđver iz Tovariševa, da oni koji poznaju posao i imaju početni kapital ostanu da se bave poljoprivredom i da ne odlaze sa sela u potrazi za nekom drugom vrstom posla.


Gazdinstvo Zore i Duška Feđvera, koji su se pre dve decenije u Tovariševo doselili iz Vukovara, poznato je po mlečnom govedarstvu.

– Poljoprivredom se bavimo već nekoliko generacija unazad i niko nikada nije bio zaposlen u nekoj drugoj oblasti. Svi smo se bavili poljoprivredom, i to uvek stočarstvom – kaže Zora Feđver, koja je ujedno i predsednica Udruženja stočara Opštine Bačka Palanka. – Nekada su to bile ovce, jedno vreme svinje i zatim govedarstvo. Isključivo proizvodnjom mleka se bavimo od 2004. godine.

Rase krava koje uzgajaju su holštajn-frizijska, a pre par godina su uvezli i nekoliko mlečnih simental grla iz Austrije. Proizvode mleko ekstra kvaliteta, a godinama ga otkupljuje „Imlek“. Feđveri proizvode ječam, lucerku i kukuruz koji su potrebni za ishranu životinja, i dokupljuju ono što treba, poput određenih vitamina i koncentrovane hrane.

 

– Imamo 70 krava na muži i oko 100 komada podmlatka – vele naši domaćini. – Muškog podmlatka uglavnom nismo imali, jer smo telad prodavali za dalji tov, ali sada to ide slabo. Nema zaintresovanih kupaca, kukuruz je trenutno skup, a cena stoke mala i niko nije zaintresovan za tovno govedarstvo.

Zora i Duško Feđver govore da se danas ljudi slabo bave govedarstvom čak i u njihovom selu. Vrlo je malo mlađih ljudi koji su ostali da se bave poljoprivredom, radije se odlučuju da rade u obližnjim firmama i fabrikama. Mnogi koji i krenu da se bave bilo ratarstavom ili stočarstvom, odustaju lako čim se pojave prepreke u vidu malih otkupnih cena ili slabog prinosa. A da bi se uspelo, potrebno je imati ideju i viziju i boriti se, ističe Zora Feđver.

Njihov primer slede i njihova deca i unuci. Sin je nastavio porodičnu tradiciju bavljenja poljoprovredom, te je zadužen za ratarski deo i proizvodnju hrane za stoku, dok je ćerka diplomirani pravnik, trenutno posvećena spremanju pravosudnog ispita.

– Poljoprivreda zahteva razvoj i dosta ulaganja – objašnjava naša sagovornica. – Imamo i primer mlađeg komšije, koji bavi voćarstvom i povrtarstvom. On je imao osnov i iz toga je krenuo da se razvija, ulažući u mehanizaciju i radeći konstantno. Ima još takvih primera, ali malo je to za ovoliko selo.

Njihova farma se nalazi na ulazu u Tovariševo, ali deo stoke drže i u okviru svog domaćinstva u samom selu. Mehanizacija ispred kuće, kao i uređeno dvorište porodičnog doma Feđvera, čak i slučajnom prolazniku će odmah odati da se ovde radi o vrednim i pedantnim domaćinima.

Jedina prava vrednost je rad -naglašava Zora Feđver, a nastavlja njen suprug Duško. – Rano ujutro i uveče je obavezna muža krava, ali ostatak dana može da se organizuje tako da se nađe vremena i za odmor i za porodicu, a i druženje s prijateljima. Iako je posao naporan, nije bez pozitivnih strana. Sve je stvar dobre organizacije, to je najbitnije.

Nije lako kada treba da ih zameni na poslovima muže, hranjenja i čišćenja štale. Teško je, kažu, naći radnike, a i krave ne vole promene, pa se nauče da ih uvek ista osoba hrani, muze i brine se o njima. Za unapređenje mehanizacije koja olakšava i poboljšava posao koristili su bespovratne subvencije i kredite, ali su i sami dosta uložili.

Za otkupnu cenu mleka, koja je trenutno do 40 dinara, kažu da je solidana, ali bi mogla biti i bolja. Otkupna cena zavisi i od određenih parametara, kao što je masnoća mleka, pa kada je ona smanjena, i otkupna cena se snizi. To sve utiče na poslovanje farme, koja dosta novca mora da izdvoji i za administraciju, mehanizaciju, kupovinu potrebnih preparata, a potrebno je i isplatiti radnike koji pomažu na farmi. Zato im dosta znači i premija po litru koja im se isplaćuje kvartalno, a pomognu i subvencije po umatičenom grlu. Ipak, mesta za napredak ima, pa bi se subvencije mogle povećati, a bilo bi dobro pokriti veći deo i poljoprivrednog zemljišta i stoke subvencijama. Kako kažu naši domaćini, veća podrška i angažovanje lokalne samouprave bi posebno značili svima koji se bave stočarstvom.


Pogledaj: Mladi poljoprivrednici – Nemanja Marjanović iz Bačke Palanke (VIDEO)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here