Хране ће у Србији бити довољно, али треба очекивати нова поскупљења, што би могло још више да истањи новчанике потрошача, кажу стручњаци, а преноси ББЦ на српском.
Док у свету расту цене хране, али и забринутост да је неће бити довољно, грађани Србије осећају поскупљење у џепу, а председник Србије Александар Вучић најављује „најтежу зиму у последњих 70 година“.
„Неће бити довољно хране, мораћемо да размишљамо како да преживимо“, рекао је он средином маја.
Последњих месеци, из појединих продавница у Србији стижу слике опустошених рафова са брашном, уљем и шећером, али разлог није несташица, већ повећана потражња за производима, о чему је ББЦ већ писао.
Тридесетогодишња Ања Шушак Миљковић, која живи у Београду са мужем и ћерком, каже да овакве најаве и призори у радњама чине да осети „страх“.
„Осећам егзистенцијални страх поводом тога шта ћемо да једемо ако се мрачан сценарио обистини, а онда превлада здрав разум и схватим да вероватно нећемо доћи у такву ситуацију“, каже она.
Разлога за страх од несташица доиста нема, јер Србији не прете проблеми око снабдевања храном, каже Љубиша Коларић, ванредни професор Пољопривредног факултета у Београду.
„Храна се производи у довољној мери, а првенствено пшеница и кукуруз“, наводи Коларић.
Ипак, треба очекивати нова поскупљења, сматра Владо Ковачевић, виши сарадник Института за економику пољопривреде и доцент на Пољопривредном факултету у Бијељини.
„Грађани Србије треба да очекују да ће цене наставити да расту, зато што се свако дешавање на светском тржишту хране прелива и у наш регион“, наводи.
Цене хране на глобалном нивоу су у последњих годину дана порасле за скоро 30 одсто, ђубриво је поскупело више од 50 одсто, а уље за више од 60 одсто, процена је Уједињених нација (УН).
Власти у Србији су ограничиле цене појединих животних намирница – шећера, брашна, уља и свињског бута.
Подаци УН-а показују да се у последње две године, због пандемије ковида и рата у Украјини, удвостручио број људи у свету који су у ризику да неће имати довољно хране – са 135 милиона, колико их је било 2019. године, на 276 милиона.
Министарства трговине и пољопривреде нису одговориле на упите ББЦ новинара до објављивања текста.
Шта Србија производи, а шта увози?
Србија производи житарице, уљарице, млеко, месо, воће и поврће, али их и увози када је тако јефтиније.
Процењује се да се у Србији користи око 3,5 милиона хектара земљишта, податак је Републичког завода за статистику.
Професор Коларић каже да није искоришћен пун пољопривредни потенцијал.
„Искоришћеност пољопривредног земљишта у Србији је између 70 и 80 одсто, са тенденцијом смањења, зато што сеоско становништво све више одлази у градове“, истиче.
Брашно и уље
Пшеница и кукуруз су основа производње хлеба, а производња уља се највише ослања на сунцокрет, подсећа професор Коларић.
У Србији не само да се у земљи производе довољно житарица сваке године, већ их већ деценијама и извози.
„За задовољење сопствених потреба, Србији је потребно око 1,7 милиона тона зрна пшенице, а вишак од око један милион може да извезе“, сматра.
Влада Србије је у марту забранила извоз пшенице, да би у априлу релаксирала меру и ограничила извоз, уз образложење да је „снабдевеност домаћег тржишта стабилна“.
Воће и поврће
„Најважнија ствар је да не престане да се једе воће и поврће.“АлеxРатхс/Геттy Имагес
Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), скоро 90.000 хектара је засађено поврћем, а највише се гаје кромпир, паприка, пасуљ, купус и парадајз.
Међу поврћем и воћем које Србија највише увози како би подмирила потребе становништва налазе се исти ти производи – кромпир из Холандије и Француске, парадајз и паприка из Албаније и Северне Македоније.
Владо Ковачевић објашњава да је тако исплативије у одређена доба године.
„На пролеће, највећи део парадајза који купујемо долази из Србије, а током зимског периода се увози из земаља које имају топлију климу, а због тога и мање трошкове производње, у које спада загревање стакленика“, каже.
Воће се узгаја на више од 185.000 хектара, а најзаступљеније су шљива, јабука, малина и вишња, показују подаци ПКС.
У 2021. години, највише је вредео увоз цитруса – 75 милиона евра, показују подаци ПКС.
Поморанџе, лимун, мандарине и клементине највише долазе из Грчке, Турске, Шпаније и Аргентине.
Банане су увезене за 58 милиона евра, и то из Еквадора, Костарике и Колумбије.
Лубенице су се у 2021. години највише увозиле из Грчке, а диња из Шпаније.
Млеко и месо
Сточарство спада у слабије карике српске пољопривреде, а професор Коларић оцењује да је „девастирано“.
„Константно опада број грла свих врста домаћих животиња, што је директна последица нередовних улагања и малих субвенција“, каже.
Сматра да су досадашња државна улагања у пољопривреду „минимална“ и да „могу само да покрену производњу, без постизања врхунских резултата и приноса“.
Ковачевић каже да однос биљне и сточарске производње у Србији није идеалан.
„Оквирно износи 70:30 у корист биљне производње, а требало би да буде 50:50″, наводи.
Додаје да опадање сточарства негативно утиче на плодност земљишта, које „такође опада“.
Зашто треба очекивати даљи раст цена?
Надиyа анд хер сон Дмyтро стандинг ин оне оф тхеир wхеат фиелдс.Надиyа Стетсиук
Рат у Украјини пореметио је ланце снабдевања житарицама, а око 20 милиона тона заробљено је у земљи која се такође назива житницом Европе.
Ковачевић каже да Србија не увози житарице из Украјине, па је овај поремећај не погађа директно, али итекако има последице које се осећају и у Србији.
„Индиректан ефекат те ситуације је смањена понуда на светском тржишту, због чега расте цена ових производа“, каже.
Како подсећа, пољопривреда је специфична по томе што најчешће није могуће моментално надоместити оно што на тржишту недостаје – за узгој хране је потребно време.
„Због тога се очекује да ће се раст цена хране наставити“, додаје.
Ковачевић подсећа да ће последице рата осећати дуже време, јер „део земље у Украјини није засејан због рата, што би се могло осетити следеће године“.
Додаје да на светску понуду утичу и политике појединачних држава.
Индија је средином маја забранила извоз пшенице и тиме изазвала нови скок цена на глобалном нивоу, а ову одлуку критиковале су државе-чланице Г7.
„Ограничења извоза имају снажан утицај на светско тржиште, а доводе и до паничне куповине, чак и у ситуацијама када производа има довољно“, каже Ковачевић.
Колико грађани Србије троше на храну?
Грађани Србије на храну троше трећину месечних прихода, показују подаци ПКС из 2019. године.
Према истраживању Еуростата, у Европској унији се на храну троши далеко мање – око 13 одсто месечних прихода.
Чак и мале промене на светском тржишту хране брзо се преливају на појединачне државе, објашњава Ковачевић.
Главни разлог је што је куповина хране неодложна.
„Потрошачи могу да одложе куповину намештаја или аутомобила, али хлеб, уље и друге намирнице ће купити, колика год да је цена“, каже стручњак.
У последњих годину дана, поскупљење хране премашило је општи раст цена од 7,9 одсто – потрошачке цене порасле су порасле за 9,6 одсто, податак је Републичког завода за статистику из априла 2022. године.
Ања Шушак Миљковић каже да је њена породица већ предузела мере штедње – мање иду у ресторане и ређе наручују храну путем доставе.
Гардеробу и обућу не купују, „осим ако је то неопходно“.
„Заиста ме је страх како ћемо да финансирамо све што предстоји – рачуне, кирију, намирнице које свакога дана поскупљују и све што треба једноипогодишњем детету“, каже Ања.
Ради у продавници прехрамбених производа, коју је отворила са мужем, а примећује да и већина муштерија води рачуна колико троши.
„Тек неколицина људи улази у радњу и купује, а да не питају шта колико кошта“, каже.
Ања додаје да су се „цене последњих месеци мењале неколико пута, а многи примете када неки производ поскупи двадесетак динара“.
У последњих годину дана, у Србији су највише поскупели воће, поврће, млеко, месо, риба и кафа, а међу разлозима су суше, раст цена енергената, као и знатно увећање трошкова производње хране, наводи се на сајту Народне банке Србије.
