Milićević je dan pred put, ispričao za N1 da ne samo da nema šanse da u Srbiji nađe posao, već su mu direktori i načelnici medicinskih ustanova kojima se obraćao sami govorili da bi najbolje bilo da nađe vezu kod nekoga iz vrha vlasti ili kod nekog ministra.
On kaže da je odbio takav način
Dodaje da je pre nekoliko godina upisao i doktorske studije, ali mu je načelnik Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakuletata u Beogradu rekao da je to velika glupost i da treba da dođe da volontira, što bi moglo da traje godinama i bez garancije da će na kraju dobiti posao.
„Za tri meseca sam dobio ogromno znanje. Postoji kultura da kada nekoga nešto pitate oni vam to i pokažu. U Srbiji postoji blokada i ne žele da vam prenesu znanje. Tamo sam za tri meseca strašno napredovao“, ističe sagovornik N1.
Dodaje da njegov motiv za odlazak nije novac već težnja za znanjem i da se na odlazak ne bi odlučio da je u Srbiji dobio makar i volontersku specijalizaciju. Navodeći negativne strane života u inostranstvu, Marko kaže da je tamo ipak bolje jer je čovek poštovan.
„Ne radi se o novcu, nego o poštovanju. Apsolutno sam ljut, jer svaki dan gledam ljude koji su u istoj situaciji. Gledao sam momka koji je prvo završio informatiku, a potom stomatologiju. Njemu su ljudi na fakultetu rekli da nema šanse da se zaposli na fakultetu“, ističe Milićević.
[wonderplugin_slider id=10]
Nekada odlazili mahom visokoobrazovani, danas odlaze svi
Vladimir Petronijević iz Grupe 484 je rekao da su razlozi odlaska ljudi iz Srbije brojni i da se kroz vreme menjaju. Prema njegovim rečima, pre 10 do 15 godina se govorilo o odlasku visokoobrazovanog stanovništva, dok danas odlaze rezličite profesije i ljudi različitog nivoa obrazovanja.
„Nama danas odlaze i vozači i građevinari, halogeni zavarivači, a prema istraživanjima koje je sprovela i država, pokazalo se da sada postoji trend da odlaze i čitave porodice. Mladi navode razloge vezane za kvalitet države, korupciju i partokratiju, neku vrstu besperspektivnosti koju oni osećaju i to je karakteristično za čitav region“, objašnjava Petronijević i ističe da je to ozbiljan problem koji će uticati na razvoj u budućnosti.
Petronijević dodaje da pored mnoštva negativnih faktora, moraju da se prepoznaju i pozitivni efekti migracija.
„Jedan od pozitivnih je činjenica da ljudi poput Marka u zemljama u koje odlaze stiču određene veštine i zananja, uspostavljaju se razne socijalne mreže sa kolegama na univerzitetima. Naravno da to mora da bude praćeno određenim politikama u zemljama koje to moraju da prepoznaju“, kaže Petornijević i dodaje da naši ljudi koji su predavači na inostranim univerzitetima mogu preko video linka da drže predavanja i našim studentima i tako prenesu znanje.
Kao jedan od mogućih odgovora na situaciju u kojoj se nalazimo on navodi i dolazak stranaca. To ne deluije kao dimenzija migracijske politike o kojoj je popularno da se govori, ili nije trenutak da se o tome govori, ali taj trenutak će doći, zaključuje Petronijević.
