Ne, nije ovo neko napušteno mesto gde ljudska noga nije odavno kročila. Tamo odakle su ljudi otišli, slika je mnogo lepša. Ovde živi mnogo ljudi, porodica, starih i mladih. Ovo su ljudi i napravili i nije prvi put.
Fotografije su snimljene juče na naselju Sinaj u Bačkoj Palanci. Tri kontejnera, a oko njih sve i svašta, razbacano, ružno, smrdljivo ali i opasno. Nije možda radioaktivno i nema (nadam se) animalnog otpada, ali je ipak opasno. Jer kako se prema prirodi ophodimo, tako će nam ona i vratiti.
U teoriji sve funkcioniše drugačije. Kada bismo pitali građane kako se pravilno odlaže otpad iz naših domaćinstava, verujem da bi velika većina znala tačan odgovor. I svi bi rekli „Ja uvek bacim u kontejner, prirodu treba čuvati“, a onda se prošetamo malo izvan centra gde niko ne vidi, a tamo mini divljih deponija koliko hoćeš.
[wonderplugin_slider id=136]
Priroda je počela da naplaćuje štetu koju joj mi ljudi nanosimo iz dana u dan. Mi svi to osetimo i znamo, ali i dalje smo neodgovorni. Možda naplata može da se odloži, možda šteta može da bude i manja. Možda čovek i priroda ponovo mogu da budu partneri. Možda. Od nas zavisi. Ako svako od nas obeća sebi da neće praviti deponije u svom gradu i naselju, da će svaki pa i najmanji otpad odložiti tamo gde mu je mesto, šteta će zasigurno biti mnogo manja, a naša mesta mnogo lepša i zdravija za život.
