Tamaru Lakić ne možete, a da je ne zapazite na sceni: visoka i lepa, sa očaravajućim osmehom, peva i svira veoma kvalitetno – više instrumenata: gitaru, harmoniku, melodiku, kastanjete. Nosilac je Vukove diplome iz osnovne škole, a u gimnaziji pohađa 3. razred i do sada joj je uspeh 5,00.
– Moja mama je bila ta koja je inicirala moj zalazak u muzičke vode u drugom razredu osnovne škole – počinje svoju priču Tamara. – Tada još to nisam ozbiljno shvatila, otišla sam na prijemni u muzičku školu koji je mama predložila, položila ga i upisala harmoniku, mada je komisija preložila violinu, s obzirom na moj savršeni sluh.
Odmah su me pustili u prvi razred, preskačući tako pripremni. Vremenom sam zavolela muzičku školu, nisam odustala i u 7. razredu osnovne škole sam je i završila. U šestom razredu muzičke škole sam na školskom takmičenju osvojila prvo mesto sa maksimalnih 100 bodova.
U osmom razredu osnovne, ponovo mi se rodila želja za muzikom, a svidela mi se gitara, jer je jako elegantna a i zvuk njen mi se dopada, tako da sam se prijavila na časove kod Marka Šalića, pa i danas sam u „Akordu“. Na akustičnoj gitari sviram klasiku, a u „Rok Akordu“ pevam i sviram. Da ne bih „vukla“ na scenu celu harmoniku, nastavnik mi je predložio da te manje delove u pesmi odsviram na melodici.
Sa pomenutom grupom sam prošle godine nastupila na „Dunavskom balu“, ove godine u Narodnoj biblioteci i ti nastupi su mi nešto što je ostalo u sećanju. Pesme za repertoar odabiram prema afinitetu, ali i da mi intonacija odgovara. Prvo je otpevam kući, potom pred nastavnikom Šalićem, pa ako se složimo dami „leži“, pesma ulazi na repertoar.
S druge strane, kada me nastavnik pozove da učestvujem u programu prilikom nekog kulturnog dešavanja, ja se odazovem, sviram razne instrumente, a pošto volim izazove, oprobala sam se i u sviranju kastanjete. Brzo sam savlada taj instrument, pošto smo u muzičkoj školi dosta svirali španske kompozicije, a ležimi taj ritam.
Muziku, učenje i folklor sam uspela u potpunosti za uskladim, tako da stignem sve i uživam u tome. Od šeste godine igram i pevam u „Abraševiću“ i nameravam da do nastavim i dalje. U slobodno vreme se bavim i fotografijom, tj. ja sam model, a ako se to nastavi u dobrom pravcu u kojem je krenulo, možda i uspem i u tome.
Želja mi je da studiram pedagogiju, volim rad sa decom. Bez obzira šta ću raditi u životu, muzika će uvek biti uz mene, jer je volim i ispunjava me pozitivnom energijom. Na kraju bih se zahvalila mojim roditeljima koji su u potpunosti uz mene u mojim muzičkim nastojanjima i to mi mnogo pomaže, a isto to važi i za mog nastavnika Marka Šalića.
Tamaru Lakić smo imali priliku nekoliko puta slušati, raduje nas da nam svakom nastupu se vidi napredak u njenom pevanju pre svega, ali i u muziciranju. Želimo joj puno uspeha i da joj se ostvare snovi!
