Мајка погинулог јунака са КиМ-а, Љубица Кисин, гостовала је у емисији „Ни пет ни шест“ где је испричала за Курир телевизију шта је све преживела и како је њен син погинуо.
– Плашим се рата и страхујем да не дође до нас. Јер сам прошла два рата. Мене је рат закачио у БиХ-у 1992. године који сам ја са својом породицом преживела. То је прва агонија коју сам ја преживела. Живели смо у Бугојну и онда смо из Бугојна морали да одемо у Доњи Вакуф где је била породична кућа мога мужа и ту смо до краја рата остали. Након тога одлазимо у Приједор, из Приједора смо дошли у Гајдобру. У Гајдобри ме затиче поново бомбардовање. Мој син се јавља добровољно, одлази на позив и писало је да иде у Бубањ Поток. Ја до тад нисам никад чула за Бубањ Поток, заиста. Више ништа нисмо знали за њега. Пред његову смрт, једно десет дана, он се јавио однекуд. То је морало да буде негде 12. априла, јер је он 20. априла погинуо. Дакле, 12. априла се он јавља телефоном, ја се јављам на телефон. Млађи син је хтео да се јави, али му он то није дао. Он ми је тада рекао „Мајка, не дај Владимиру да крене, доћи ћу за десет дана, пуцај ми у ноге да се и ја више не вратим, али пуцај Владимиру у ноге, не дај му да крене за мном“. Ту је прекид везе био – рекла је Кисин и додала:
– Бројала сам те дане. Ја сам то све на разглас по комшилуку дала „доћи ће мој Ацо за десет дана, ја сам сада срећна“. Тај десети дан, кад је он рекао да ће доћи, ја сам кувала шта он воли да једе. Стално сам излазила испред куће и гледала у један путељак, одакле би он дошао. А око куће било је народа. Питају мене, шта радим? Реко, ништа, ево, гледам да га видим јер рекао је десет дана, а сад је десети дан када треба да дође. Међутим они су знали да је мој Ацо мртав. Дошли су у фирму где је мој муж радио и рекли су, сви су знали осим нас. Када су мој муж и син сазнали долетели су кући и викали Љубице. Ја сам се окренула и видела њихову боју лица. Рекли су Ацо је страдао. То је био десети дан од кад се јавио и рекао да долази, доведен је мртав.
