Одата почаст хероју Александру Кисину

На данашњи дан, пре 25 година, живот за отаџбину на Кошарама дао је добровољац Александар Кисин из Гајдобре

Фото: Приватна архива

ГАЈДОБРА – У суботу, 20. априла обележено је 25 година од погибије јунака са Кошара, Александра Кисина из Гајдобре.


У центру села, код бисте посвећене управо Александру Кисину, одржан је комеморативни скуп ком су присуствовали чланови породице Кисин, локални званичници, као и припадници Војске Србије.

”Прошло је 25 година од почетка битке за Кошаре, када су наши храбри војници, тадашње Војске Југославије, бранили нашу државу, нашу слободу. Они су без страха постали живи зид одбране. Жртвовали су несебично себе и постали бесмртни хероји наше историје, оличење храбрости и чувари домовине. Оставили су неизбрисив траг у времену, исписан проливеном крвљу, прерано угаслим и непроживљеним младостима и задужили нас да их памтимо, поштујемо и спомињемо као јунаке који су надљуским напорима и херојством одбранили границу”, рекао је у свом обраћању заменик председника општине Бачка Паланка, Мита Лачански.

Љубица Кисин, Александрова мајка

Александар Кисин је био добровољац у 549. бригади на Косову и Метохији, а када је загустило на Кошарама, генерал Делић је одлучио да ову групу добровољаца предвођену чланом Удружења Крстом Петковићем, резервним капетаном, претпочини противтерористичком батаљону 72. Специјалне бригаде „Соколовима“.

Батаљон је заједно са добровољцима имао тежак окршај са албанским терористима и припадницима војске Албаније, који су издашно подржавани од стране НАТО-а. У тој борби рањени су мајор Жунић Зоран, капетан Крсто Петковић и војник Александар Кисин. Александар је од последица рањавања преминуо током истог дана, мајор Жунић неколико година касније, а капетан Петковић је преживео. Александар је сахрањен на гробљу у Гајдобри.

”Данас дајемо помен једног од 108 хероја са Кошара, нашем прерано изгубљеном Александру Кисину. На врху планине Проклетије угасла је и његова младост, јунаштвом је показао како се воли отаџбина. Иако млад, као и његова класа, имао је тај ген, оно што ми Срби имамо, а што мало који народ има на свету, да брани родну груду, да се бори до краја, јер ми другу државу немамо. Поносни смо што је био дете нашег краја, што се херојством придружио српским великанима, нашим прецима који су крвљу, муком и угаслом младошћу бранили исконско место постојања, нашу домовину. Нека му је вечна слава”, навео је Лачански.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here