Прича о Сими Луцићу (22) из Бачке Паланке, који је у суботу мини бициклом прешао 80 км само да би обишао другаре у кампу Патриотског фронта у Апатину добила је најлепши епилог. Наиме, у кампу га је дочекало ново бицикло, поклон изненађење групе добрих и хуманих људи из Апатина и Пригревице који су о његовом подвигу сазнали из приче објављене у нашим новинама и одлучили да га обрадују.
Да није умро човек у људима потврдило се, по ко зна који пут и ових дана. Од објаве текста о Сими и његовом мини бициклу, до куповине новог, није прошло ни 24 сата. Од идеје да би требало покренути акцију, до њене финализације, када му је бицикло и уручено, прошла су непуна два дана.
Срећан Сима, срећни и његови другари из кампа, а посебно задовољна група хуманиста која је све ово и “закувала”. Они који нису могли да присуствују овом изузетно емотивном и лепом чину примопредаје бицикла (са све машнама) у року од “одмах” добијали су видео записе и фотографије у групу (на месинџеру) која је оформљена само са једним циљем – да се Сими донира бицикло. Иако је акција овим чином завршена, група је наставила да функционише, али је добила и ново, потпуно прикладно име “Људи за људе”.
– Кренуло је опаском једног читаоца да би му требало купити бицикло, коментаром другог да ће се и он прикључити ако се организује нека акција, на чега су се и остали надовезивали. И тако, спонтано, оформили смо групу на месинџеру за лакши договор шта и како и новац је почео да пристиже…, објашњава Роли, један од учесника ове хумане приче.
Не знајући за покренуту акцију, већ следећег јутра аутору текста јавио се читалац који је желео, потпуно анонимно, да Сими купи бицикло! Повезали смо га са групом и пао је договор да се поред бицикла, деци у кампу купи храна, грицкалице, сокови, вода и слаткиши.
– Тако смо и урадили. Симу смо јутрос “на превару” (уз објашњење да треба нешто да нам помогне) довезли у камп да би га баш ту, где је био најсрећнији поред својих другара, обрадовали бициклом. Уз разумевање његовог претпостављеног добио је слободан дан, тако да ћемо га комбијем, заједно са бициклом, тек сутра вратити кући, додаје Ђорђе који је јутрос отишао по Симу у Паланку и довезао га у Апатин.
Чим је крочио у камп Сима је поздрављен аплаузом својих другара који су, специјално због њега, устали раније како би му организовали дочек. Кад му је објашњено о чему се ради, збуњено је гледао у радосна лица око себе, па у бицикло, не верујући да му се све ово дешава.
Једино што је, уз безброј пута поновљене речи “хвала”, успео да каже било је: “Одужићу вам се”. Потом је, на иницијативу другара, сео на бицикло и провозао почасни круг по кампу.
Међутим, овде није крај ни изненађењу, ни овој прелепој причи.
Видевши да Сима користи један стари мобилни телефон са типкама и разлупаним стаклом на екрану, екипа хуманиста је дошла на још једну идеју – да му, од преосталог прикупљеног новца купи и мобилни телефон. Истина, половни, али добар и очуван.
За ово, друго изненађење, Сима је сазнао на опроштајном дружењу са екипом из кампа.
За Симин осмех, за веру да још има наде за нас, за исказану емпатију, за предузимљивост, хвала Марку Чортану, Ђорђу Радонићу, Браниславу Рајачићу, Предрагу Ролију Богдановићу, Симону Кајтазију, Новици Васићу, Душану Зуберу, Николи Лајићу, Миодрагу Ракићу, Сими Ранковићу, Новици Гњатовић-Ђурков, Александру Кларићу и Александру Грандићу.
Живи били!
Ј.Миљуш
