Протеклих дана су, четврти пут ове године, однети пакети помоћи Дому за особе ометене у развоју при женском Манастиру Свете Петке Изворске код Параћина, коју су прикупила хуманитарна удружења „Мултиарт“ из Врбаса и „Анђели севера“ из Бачке Тополе.
Организаторе ове акције посебно је обрадовало то што су нови велики донатори били послодавци кинеске робне куће у Бачкој Паланци.
Шаолин Зоу и његова супруга, син Руи Руи (шеф продавнице) и ћерка обезбедили су за 92 штићенице са најтежим инвалидитетима, трајно смештене у манастирском дому, памучне кошуље и другу гардеробу, као и кутије намирница и пелена.
Драгана Тешановић, радница у поменутој робној кући, и сама учесница хуманитарних акција, причала је својим послодавцима о каравану помоћи Манастиру Свете Петке Изворске, а они су, како каже, одмах одлучили да спакују робу за штићенице, од којих су многе заборављене и од својих најрођенијих.
– То није прва донација ових изузетних људи, који хуманост исказују на сваком кораку. Мајка сам детета с посебним потребама, излазе ми у сусрет и кад морам да одсуствујем с посла водећи дете на прегледе. Радим шест година код њих и никад нисам нервозна ни одлазила на посао, ни враћала се с посла – наглашава Драгана.
Изузетно вредан дар
Борис Бијеловић из „Мултиарта“ наводи да су кинески трговци из Бачке Паланке, осим помоћи за манастир, даровали и џинс и другу гардеробу за чланове овог, али и других удружења деце и младих с развојним тешкоћама. Укупна вредност дониране гардеробе, истиче Бијеловић, премашује 900.000 динара.
Породица Зоу, прича Драгана, подржала је и акције за помоћ тешко оболелим суграђанима – петогодишњој Ленки Жутковић и Дамиру Стековићу (51).
– Наши Кинези су дали велики допринос и да се од пожара опорави сиромашна породица у Бачкој Паланци, којој су обезбедили све што им је потребно за кућу. Удружењу жена, које се бави израдом ручних радова поклонили су сав неопходан материјал, а пружили су подршку и нашем Удружењу за помоћ МНРО. Поносна сам на њих – рекла је Драгана, а њени послодавци се на све то само добродушно осмехују, сматрајући како нема ништа природније него да се помогне људима у невољи.
