Парк природе „Јегричка“ је подручје које обухвата велики део Бачке, док водотоком ове реке постоје бројне опасности од загађивача. Јегричка настаје и протиче у општини Бачка Паланка, па су грађани наше општине веома заинтересовани за Предлог плана управљања Парком природе „Јегричка“ за период од 2023. до 2032. године који је објавило ЈВП „Воде Војводине“ и биће на јавном увиду до 4. априла, до када се могу послати и примедбе и сугестије на план.
Са почетком у подручју Пивница, Силбаша, Парага, Раткова и Деспотова, река даље тече поред Равног Села, Змајева и Сирига, упоредо са Каналом Дунав—Тиса—Дунав и Малим Бачким каналом.
Код Деспотова спајају се депресије – кракови Јегричке и формирају јединствени водоток који се на 37. километру код Жабља улива у Тису.
Загађивачи би потенцијално могли негативно да утичу на флору и фауну овог подручја, наводи се у Предлогу плана управљања Парком природе „Јегричка“ за период од 2023. до 2032. године. Ипак, скорија истраживања на ову тему нису поменута.
Овај документ објавило је ЈВП „Воде Војводине“ и биће на јавном увиду до 4. априла, до када се могу послати и примедбе и сугестије на план.
Парк природе „Јегричка“ проглашен је заштићеним подручјем 22. новембра 2022. године, а простире се на површини од скоро 1.200 хектара. Данашњи ток Јегричке почиње код Деспотова и завршава се код Жабља, где се улива у Тису. Сама река, као и предео око реке, представљају једну велику целину Парка природе, са великим бројем заштићених и строго заштићених биљних и животињских врста, као и специфичних биљних заједница водене и мочварне вегетације.
У оквиру целог Парка природе „Јегричка“ успостављени су режими заштите другог и трећег степена, на подручјима са делимично и/или измењеним екосистемима од великог научног и практичног значаја, као и посебно вредним пределима и објектима геонаслеђа.
Какво је стање Парка природе „Јегричка“?
Како се наводи у Плану управљања Парком природе „Јегричка“, који је тренутно на јавном увиду, природа овог заштићеног подручја је под снажним утицајем човекових активности и природних процеса.
Додатно, биолошка истраживања и истраживања квалитета воде, седимента и приобалног земљишта водотока Јегричка рађена су 2013. и 2014. године, а онда и 2018. и 2019. године. Новија истраживања нису поменута у самом документу.
Како пише у плану, највећи директни утицај на приобалне делове станишта парка природе регистрован је у насељима Равно Село, Змајево и Жабаљ.
Посредан утицај, путем мелиоративних канала у које доспевају загађујуће материје комуналног порекла, имају активности у насељима Деспотово, Сириг, Темерин, Госпођинци, Бачко Добро Поље, Степановићево и Надаљ.
„Утицај на приобаље манифестује се уништавањем приобалне вегетације, а велики проблем за заштиту станишта и очување екосистемских услуга представљају процедне воде из малих приватних газдинстава стоке и живине, као и са баштенских површина, које су у непосредном контакту са заштићеним подручјем“, наводи се у овом документу „Вода Војводине“.
Додатно, услед неизграђене канализације, проблем представљају и септичке јаме које се неконтролисано празне у Јегричку или детаљне каналске мреже (ДКМ), који потом доспевају директно у њу или су водопропусне и током времена загађују земљиште и подземне воде.
„Проблеми са отпадним водама су посебно изражени јер су у готово свим насељима изграђени јавни водоводни системи, што је довело до повећања потрошње воде, а самим тим и до повишене продукције отпадних вода“, наводи се у Плану.
Истичу и да Јегричка данас није изложена директном утицају већих загађивача индустријског типа, иако је и даље присутан штетан утицај загађујућих материја које су резултат пољопривредних активности.
У Предлогу плана управљања Парком природе „Јегричка“ наводи се да су потенцијални загађивачи воде ове реке шећерана „Шајкашка“ из Жабља и предузеће „НИВА“, који користе воду из Јегричке у производном процесу.
„Ове компаније могу бити потенцијални загађивачи, јер су изграђени таложници за депоновање њихових употребљивих вода у непосредној близини водотока Јегричка“, пише у овом документу.
Додаје се и да у време нижих водостаја и дуготрајних високих температура, у периоду између августа и октобра, потенцијалну опасност представљају и свињогојске фарме у Бачком Добром Пољу и Темерину.
Фарма свиња „Темерин аграр“ компаније Митрос из Сремске Митровице, која је пре неколико година напустила ово место, годинама је испуштала отпадне воде са комплекса фарме које су путем цеви доспевале у лагуне на земљишту које нису биле у власништву закупца, али ни власника фарме.
Мештани Темерина из овог разлога ни годинама касније нису могли нормално да живе од несносног смрада, а за 021.рс су говорили да постоји и сумња да отпадне воде кроз цеви које је поставила фарма иду у Јегричку.
Ванредним инспекцијским надзором водне инспекције је 2019. године утврђено да ово ипак није случај и да Јегричка није угрожена. Откад је фарма напустила ово место не постоје подаци о утицају и последицама ове фарме последњих година.
Како се наводи у Предлогу плана управљања Парком природе „Јегричка“, остале активности ван грађевинског подручја насеља које представљају угрожавајуће факторе, везане су за просторе радних и туристичко-рекреативних зона, викенд зона и салаша.
Како изгледа План управљања ПП „Јегричка“?
Предлог овог плана управљања до 2032. године, односно циљеви и активности планирани за очување Парка природе „Јегричка“, обухватају уопштене активности заштите и развоја заштићених подручја.
Тако дугорочни циљеви подразумевају, између осталог, заштиту водених станишта, очување популације заштићених врста флоре и фауне, унапређивање постојећих и формирање нових еколошких коридора, као и уклањање угрожавајућих фактора.
Ове циљеве поткрепљују и планираним активностима на одрживом коришћењу природних вредности, као и туристичку промоцију Парка природе „Јегричка“, научно-истраживачки рад на овом пределу, побољшање рибног фонда, уређење простора и слично.
Предлог плана управљања Парком природе „Јегричка“ за период од 2023. до 2032. године објавило је ЈВП „Воде Војводине“ и биће на јавном увиду до 4. априла, а цео текст Предлога Плана управљањем Парком природе „Јегричке“ ОВДЕ.
