Прво глобална пандемија, па светска економска криза, рецесија у најави, а све, наводно изазвано ратом у Украјини. Или је рат са Русијом неко изазвао како би направио глобалну кризу у којој као и увек кроз историју мањина згрће огромно богатство, а огромна већина из сиромаштва иде у беду.
Како год било живети на овим просторима се мора. Грађанин покорни речи политичара треба да прихвата обазриво, јер нико није заслужио бланко вечито поверење. Како је света и века лажу људи, а и светски и домаћи политичари су људи. Изгледа да они више лажу, или њихове лажи имају теже последице.
Свуда има криминала и корупције, од шибицарења до прања новца од дроге, оружја, кладионица… На стотине милијарди долара и евра годишње. То признају и у ЕУ, али никако не могу да открију ко то краде државу, ко у легалне токове уноси прљав новац, ко избегава да плаћа огромне порезе… Али, зато нас прозивају, па бриселске бирократе када немају шта, онда кажу како у Србији треба појачати борбу за владавину права, борбу против корупције, слободу медија, подржати прајд, признати Косово…
У оваквим временима не треба без потребе ломити мозак на тешке теме, јер ми на њих не можемо да утичемо, али можемо да гледамо своја посла, односно себе. Свет треба чути, али, као што председник Србије Александар Вучић рече, првенствено треба гледати наш интерес, јер су нам ова земља, наша деца и њихова будућност на првом месту. Они са животним факултетом и сивим ћелијама у глави које још раде знају да у овим временима не треба користити тешке речи, већ треба гледати да фајтање великих у свету преживимо са што мање губитака и да платимо што мањи цех у времену када су највећи трговци на свету кренули у велики посао, односно пљачку човечанства у виду велике инфлације коју ће (хајде да се шалимо) победити високим каматама на кредите грађана и привреде, смањењем плата радницима…
Криза је било и пре нас, има их и биће их, а у „поштена времена“ (ако их за већину икада има) неки економисти су говорили да се из криза може изаћи и новим инвестицијама! Бачка Паланка и поред тешких и смутних времена у свету ради и гради. Довољно је прошетати градом па то видети, довољно је кренути ка Новом Саду… Центар вароши је раскопан већ дуго, али народ ћути, јер се види да се после три деценије ради нов топловод који греје станове у зградама Стамбеног блока „Партизан“, школе, зграде државних установа, пословни простор.
Грађани стрпљиво чекају државни пут ка Новом Саду, а Јавно предузеће „Путеви Србије“ од пролећа ради на његовој реконструкцији и надлежни кажу да ће бити готов до краја грађевинске сезоне. Скоро пола века овдашњи народ, а посебно привредници, тражили су да се најпрометнија саобраћајница у региону уреди како би се брже и сигурније стизало до Новог Сада.
У Стамбеном насељу „Синај“ никла је и у другој фази изградње је зграда новог вртића за децу који ће радити у оквиру Предшколске установе „Младост“ и значајно смањити листу чекања за малишане који до сада нису имали места у оваквим објектима. После више од пола века од првог пројекта у дворишту паланачке Основне школе „Свети Сава“ почети су радови на изградњи фискултурне сале. Тако ће и последња међу основним и средњим школама у Бачкој Паланци моћи да деци часове физичког васпитања зими држи у дворани.
За оне који се разумеју у економију, али и за све мислеће људе вероватно је најважнију вест недавно саопштио председник локалне самоуправе Бранислав Шушница. Рекао је да ће на општину са Републике Србије бити пренето власништво на 55 хектара земљишта лоцираног поред пута обилазнице према Гајдобри. Тај пројекат је својевремено као индустријска зона назван „Заграђе“, а локална самоуправа је пар пута у последњих неколико деценија од државе тражила ову парцелу, а одговора до сада није било.
Вероватно ће на том простору, а војвођанска администрација је обећала средства за инфраструктурно опремање земљишта, бити и нова велика фабрика страног инвеститора која ће запослити доста овдашњих људи, а коју је крајем марта на митингу СНС-а у центру Бачке Паланке обећао председник Србије Александар Вучић. Рекао је да без фабрика нема ни обнове Србије. Бачка Паланка и сва њена села тек очекују да се нешто капитално заврши и доста тога новог уради и поправи у овом делу бачког приобаља Дунава.
Бачкој Паланци требају нове фабрике због бољег живота, али и опстанка на овим просторима, јер нам демографија не иде на руку што ће сигурно потврдити и попис становништва који почиње идућег месеца. Пуно је света, посебно младих из овог краја отишло у велике градове код нас, али и у иностранство. Одлазе у земље ЕУ, САД, Велику Британију, скандинавске земље, па и Словачку, Мађарску, Израел, Блиски Исток, Малту, али и Богу иза ногу – Аустралију и Нови Зеланд.
Једни кажу да иду на пар месеци да зараде за бољи живот, други кажу да ће радити за доларе и евре пар година, а живот је показао да велик број младих није извадио повратну карту. Неки се врате као пензионери, неки оставе кости у туђини, а њихова деца и потомци забораве ко су и одакле су, па чак забораве, или једва натуцају језик родитеља, (пра)деда и (пра)бака…
Економисти кажу да је много боље фабрике и бољи живот довести овде него да млади бољи живот траже у свету. Бачкој Паланци није довољна једна обећана фабрика, јер је у времену својевремених санкција, блокада, у времену владавине Слободана Милошевића, овде много тога пропало. Потом је ДОС својом буразерском приватизацијом затворио десетак фабрика и предузећа.
На прелазу два века и у првој деценији новог миленијума око 10.000 радника завршило је на тржишту рада, или на улици без или са мизерним отпремнинама, пуно њих је помрло, или једва дочекало мизерне пензије од којих данас не може да живи…
Својевремено је професор међународног менаџмента Универзитета Харвард Луис Т. Велс Јуниор одржао предавање „Србија као производ на светском тржишту“. Овај професор је светски познат и по књизи „Маркетинг једне земље: промоција као алатка за привлачење страних улагања“. Велс је сматрао да Србију треба избрендирати на светском тржишту. Док већина код нас ову причу о ребрендирању види кроз поправљање имиџа Србије у свету тако да се наши производи као, на пример, малине и кајмак боље продају, он каже да је суштина у сарадњи са светским партнерима. Србија као добар, тражени производ у иностранству за њега значи да за њу постоји интересовање пословних људи да са нама послују. Пословни бренд Србије за њега се огледа, пре свега, у томе колико су људи из света спремни да улажу новац или уђу у партнерства са домаћим фирмама.
Професор са Харварда сматра да прво треба да се посвети пажња страним инвеститорима који су већ у Србији и да им треба дати максималну подршку и помоћ. Ако они својим пријатељима у свету кажу да су у Србији домаћински дочекани и угошћени, препоручиће ову земљу својим другим партнерима.
Стране инвеститоре треба третирати као веома захтевне туристе, као џет сет који захтева беспрекорну услугу (са пет звездица). Велс сматра да је довољно да једном непотребно чекају на ред у неком министарству за неку дозволу или печат и већ их сутра можете видети, на пример, у Румунији, Бугарској… Он сматра да је погрешно схватање да велике компаније стално претражују светско тржиште како би пронашле будуће пословне партнере и сараднике.
Ако не радите на својој промоцији нико за вас неће чути. Прво треба припремити понуду, а у случају државе то значи припремити друштвено-економско правну климу која ће погодовати страним инвеститорима. Када се ова клима донекле развије онда долази време за промоцију.
Каже професор да без активног учешћа државних структура, без комплетне и искрене подршке, није могућа ова прича. Ово је важније од давања пара за рекламе, примера ради, на Си-Ен-Ен-у које могу да вам доведу неког туристу, али не и озбиљне инвеститоре.
Србија је припрему апсолвирала и већ постигла, за наше услове и историју последњих деценија, лепе развоје резултате што се види и по константном расту бруто домаћег производа. На сајту Развојне агенције може се видети да је Србија од 2007. године до данас привукла преко 40 милијарди евра страних инвестиција и да је једна од најзначајнијих инвестиционих дестинација Централне и Источне Европе.
На тржишту Србије успешно послују: „Bosel“, „Michelin“, „Siemens“, „ZF“, „Panasonic“, „NCR“, „Microsoft“, „Gorenje“, „Brose“, „Continental“, „Magna“, „CooperTires“, „Johnson
Controls“, „Yazaki“, „Eaton“, „Stada“, „Swarovski“, „Aunde“, „Calzedonia“, „Mei Ta“, „Schnaider Electric“, „Leoni“, „Fiat Chrysler“, „Auto mobiles“, „Geox“, „Tarkett“, „Ling Long“, „Adient“, „Minth“, „ToyoTires“, „MTU“, „Barry Callebant“…
Прошле године у Србију је уложено преко 3,8 милијарди евра, а процентуално водећи инвеститори били су из Немачке 15 одсто, Италије 14,3, Аустрије 7,5, Словеније 6,2, САД 5,2, Француске 4,9, Турске 3,8 одсто… Водећи инвеститори по вредности уложеног новца долазе из Немачке 10,8 одсто, Италије 10,2, САД 10,1, Француске 9,5, Аустрије 8,8, Кине 8,7, Чешке Републике 6,6 одсто…
Током ове године страни инвеститори највише су улагали у аутомобилски сектор 19 одсто, пољопривреду, производњу хране и пића 11,8 одсто, текстил 8,2, електротехнику и електронику 7,1, грађевинску индустрију 5,3, машине и опрему 5,2, металургију 4,3 одсто…
Стручњаци кажу да је током процеса уласка у ЕУ Србија радила на унапређењу могућности инвестирања и увела значајне измене различитих закона како би привукла стране инвеститоре. Измене закона донете су са циљем усклађивања са законодавством ЕУ како би Србија постала конкурентна када су у питању инвестиције.
Наведено је 14 разлога због којих се страним инвеститорима исплати да инвестирају у Србији. Један од најважнијих пореза за привредна друштва је порез на добит правних лица. Тај порез у Босни и Херцеговини износи 10 одсто, у Србији 15 одсто, Румунији 16, Хрватској 18, Чешкој Републици 19, Естонији 20, а Белгији, на пример, 29,58 одсто.
