На „Тајмсовој“ листи најбољих универзитета, девет је из Финске, а по „Економисту“ имају највиши индекс образовања за будућност. Управо на фински модел угледа се наша земља у реформи школства, преноси РТС.
Најсрећнија земља на свету срећна је, кажу, и због доброг система образовања. Има и митова, на пример, да тамо нема домаћих задатака. Има их, али их ђаци радо и лако решавају. Пут ка добром школству ипак је, кажу, био дуг, а најзначајније промене уведене су почетком седамдесетих.
„У Финској је образовање бесплатно. Оброци су бесплатни све до средње школе, а после тога се дотирају. Имамо и друге погодности за ученике и студенте, како би сви имали једнаке могућности и прилику да добију квалитетно образовање“, каже фински амбасадор у Србији Кимо Лахдевирта.
Наставник је у Финској престижно звање, које носи и велику одговорност.
„За квалификованог наставника потребна је мастер диплома, за коју се школују готово пет година. Имају менторе који прате њихов пут и развој, све до стицања звања. Теорија и пракса коју имамо у школи за образовање наставника, један је од кључних фактора за успех“, истиче др Раимо Сало, експерт за професионални развој наставника са Учитељског факултета у Ослу.
Иако је основа школства у Србији и Финској слична, приступи учењу веома се разликују. Строг и ауторитативан, показује се не даје добре резултате.
„Мислим да је највећа прилика за српско образовање да уведемо више такозваног формативног оцењивања, вредновања знања. Деца најбоље раде кад немају тај стрес и оптерећење због оцене, кад дођу кући, а родитељи их питају шта си данас добио. Финци су управо то успели да избаце из свог система“, каже директорка Фондације „Образовање за Србију“ Светлана Белић Малинић.
Вреднује се учешће у пројектима, групни рад, креативност. Управо те вештине најважније су за добар посао, кажу из организације која сарађује са педесетак нордијских компанија у Србији.
„Фирме све више траже кадрове који имају аналитички начин размишљања, иновативни приступ решавању проблема, и који су отворени да уче цео живот. Јако је битно да образовни систем подржава баш такве кадрове“, рекла је извршна директорка Нордијске пословне алијансе Ива Петровић.
„Кроз увођење предмета дигиталних знања, а сем тога и кроз један посебан садржај којем је Влада Србије у новембру дала високу препознатљивост, када је формирана и Канцеларија за дуално образовање“, каже државни секретар у Министарству просвете Ивица Радовић.
Шта би све требало мењати у образовању Влада је срочила у стратегију развоја до 2030. године.
