Истраживање заштитника грађана каже да је сваког месеца десеторо деце изложено опасностима по здравље и живот. Зоран Пашалић каже за РТС да су најризичнија места школе у којима се дешава вршњачко насиље, али свакако и породице.
Наглашава да све више говоримо о правима деце, али не и о обавезама. Ако децу научите обавезама од малих ногу, ви ћете их на тај начин и заштитити, поручује Пашалић.
Зоран Пашалић истиче да је након трагедије у „Рибникару“ већа пажња посвећена понашању деце које води међувршњачком насиљу, али и другим појавама које би могле да им штете.
„Оно што је најважније то је да том појачаном пажњом неке ситуације, које су раније можда биле занемарене, сада долазе на увид и родитељима и школама, а и општој јавности“, каже Пашалић.
Говорећи о томе како је сваког месеца десеторо деце у опасности и како су дошли до таквог закључка, Пашалић наводи да је од 1. октобра до данас било 126 „предмета“ који се односе на права детета, на заштиту деце и још три која су заиста захтевала хитност, тј. хитно поступање у року од неколико дана.
На питање за шта се углавном покрећу кривични поступци, Пашалић истиче да су у питању деца, тако да они не могу бити кривично одговорни до одређеног узраста, али да кривично могу бити одговорни њихови родитељи, најчешће за занемаривање.
„Морамо да обратимо пажњу на још једно, а то је да се не реагује панично, већ да се свака ситуација до које може да дође, а да може постојати опасност, заиста детаљно преиспита“, додаје.
Истиче да то треба да преиспитају сви који се прво сусрећу с таквом ситуацијом.
„Значи, ако је у школи – школа, школске власти, ако је у питању неко друго место, то су полиција, социјални радници и сви остали криминалисти“, објашњава Пашалић.
На питање која места су ризична, Пашалић напомиње да су то најчешће школе.
„То је тзв. међувршњачко насиље. Затим иде дружење на било ком месту од стране школских другова или деце тог узраста, а онда свакако и породице“, каже Пашалић.
Указује да се жалбе које до његове канцеларије стигну углавном односе на вршњачко насиље, али и оно које деца све чешће врше над родитељима и понашање које практикују у школама које није адекватно.
Говоримо о правима, али не и обавезама деце
Више говоримо о правима деце, наглашава заштитник грађана, али недовољно о њиховим обавезама.
„Оно што је најважније је говорити о обавезама деце. То значи да ако децу научите својим обавезама, оно што се каже од малих ногу, ви ћете их на тај начин и заштитити. Добрим делом ћете их заштитити. Ако се деца не понашају у складу са својим обавезама, врло често су изложена свим могућим ризицима“, поручује Пашалић.
Напомиње да је то задатак свих – родитеља, школе, али и свих установа које се баве васпитањем и образовањем деце, а свакако првенствено породице.
