Блокада црноморских лука не погађа само земље учеснице сукоба у Украјини. Од 870 милиона гладних у свету, већина живи у Африци, а она остаје без хране.
Друге земље попут Србије остају без могућности да продају своје жито преко црноморских лука. Зато је цео свет пажљиво пратио састанак Путина и Ердогана, али је стигла само нада да ће споразум о извозу жита бити обновљен.
Ратни сукоб на једном од најплоднијих земљишта на свету показао је да се политички циљеви не остварују само оружјем и новцем.
Савезници Украјине мере своју помоћ у милијардама долара и хиљадама тона најсавременијег наоружања, али када вишкови украјинског жита угрозе пољопривреднике Европске уније, спуштају рампу.
„Пет земаља које се граниче са Украјином забраниле су увоз, па чак и пролаз украјинских житарица преко њихове територије. То све заједно ствара општу конфузију на тржишту хране и велико питање шта ће се десити са украјинским житарицама у условима када је црноморски регион практично блокиран“, истиче агроекономски аналитичар Жарко Галетин.
Путин је спреман да обнови црноморски споразум, саопштио је јуче свету и турском колеги Ердогану, али под условима које неки називају уцењивачким, а неки преговарачким капиталом.
„Желимо да оживимо житни коридор, урадићемо то, али под једним условом. Желимо да наши пољопривредни производи несметано иду преко мора“, рекао је председник Русије Владимир Путин.
Траже и да се Руска пољопривредна банка врати у међународни систем плаћања, да им се дозволи извоз ђубрива и увоз механизације.
Раније, Путин је Ердогану предложио споразум који би био алтернатива црноморском – да се руске житарице прерађују у Турској, а одатле извозе у треће земље.
„Потребан је наставак иницијативе о црноморском житном коридору, уз уклањање недостатака. Алтернативни предлози не могу понудити одржив, сигуран и трајан модел какав је црноморска иницијатива“, истакао је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.
Житарице су јефтиније, али од тога користи немају крајњи потрошачи
У Сочију је речено и да нема прехрамбене кризе откако се Москва пре два месеца повукла из житног споразума и да, напротив, цене падају. Истина, кажу стручњаци у Србији, али се појефтињење односи само на примарне производе, због чега страдају пољопривредници.
„Србија се такође налази у једној нелагодној ситуацији с обзиром на то да смо у великој мери упућени на црноморску луку Констанца која је пуна украјинске робе. Ми сада немамо тај извозни вентил који је битан за нашу пшеницу, а поготово за кукуруз“, објашњава Галетин.
Житарице су јефтиније, али од тога користи немају крајњи потрошачи. Компаније прерађивачи не одустају од високе зараде и настављају да обарају откупну цену пољопривредницима. Кукуруз тренутно кошта упола мање него лане – око 17 динара.
„Ако буду имали просечан принос од пет тона, ја бих рекао да ће бити на некој позитивној нули. Уколико принос буде изнад пет тона, онда могу да очекују неку зараду“, прогнозира Горан Бекавац са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Украјинска криза пореметила је и уобичајене паритете. Килограм свињског меса коштао је као 16 килограма кукуруза, а данас два и по пута више.
