Хектар најбољег пољопривредног земљишта у Војводини 2008. коштао је 5.000 евра, а данас је и до 120.000 евра.
Пољопривредно земљиште је необновљив ресурс, а стручњаци наглашавају да се оно озбиљно смањује када је реч о површинама, али и да се истовремено све више раубује и да је његов квалитет све више угрожен. Такође упозоравају да се смањује и расположиво и коришћено пољопривредно земљиште, пише Euronews Србија.
Шта је показао попис пољопривреде?
Према првим резултатима пописа пољопривреде из 2023. године које је објавио Републички завод за статистику, расположиво пољопривредно земљиште износи 4.073.703 хектара, коришћено пољопривредно земљиште 3.257.100 хектара, док је 122.257 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта.
Агроекономиста Милан Простран каже за Еуронеwс Србија да је расположиво пољопривредно земљиште за 11 година смањено за 1,2 милиона хектара, односно 23,81 одсто.
Он објашњава да је велики део од тих 1,2 милиона хектара за колико је смањено расположиво земљиште искоришћен за инфраструктурне објекте за протеклих 11 година, као што су ауто-путеви и грађевински објекти
Колико је угрожен квалитет земљишта?
Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже да Србија као држава са препознатим компаративним предностима у полјопривредној производњи свој потенцијал обликује на основу објективних фактора.
„Рачунајући на Војводину, Мачву и Поморавље као и друге равничарске и брдске крајеве, Србија има велику површину квалитетних ораница, али да земља с временом губи на плодности“, рекао је Станић за Euronews Србија.
Простран сматра да однос према пољопривредном земљишту у Србији није домаћински, најпре државе у чијем је власништву више од 700.000 хектара, а онда генерално и због разних проблема, високих цена, трошкова производње, мањка система за наводњавање, пада сточарства.
„Квалитет нашег земљишта, које је иначе било једно од најцењенијих у овом делу Европе, озбиљно је угрожен. Ми имамо Војводину која је била најплоднија, али и тај хумус, који је обележје квалитета земљишта, код нас се са пет одсто смањио на 2,5 одсто. Тај најквалитетнији део, хумусни део на земљишту, који је до пре 20-30 година износио пет одсто, он се сада свео на око 2-2,5 одсто“, каже Простран.
Које су критичне тачке
Простран сматра да би после пописа пољопривреде у 2023. години требало да уследи израда одређених детаљних студија да би се сагледало где су до краја те критичне тачке када је у питању уопште пољопривреда Србије.
„По мени се ништа није драстично поправило у односу на 2012. годину. Критичне тачке су и даље остале као критичне тачке, прво од пољопривредног земљишта, које се лоше користи, раубује, плодност опада, па преко ратарске, сточарске производње“, навео је он.
Станић наводи да је велика мана уситњеност пољопривредних газдинстава, која имају проблем продуктивности, али и наводњавања, заштите од непогода и животињско-биљних болести.
Станић наводи да база за производњу хране, односно ратарство и сточарство, има стратешки значај, јер свака држава настоји да буде што више независна у снабдевању сопствених грађана основним животним намирницама.
Он за Euronews Србија каже да услед ограничености домаћих производних капацитета, функционисање пољопривреде зависи од увоза енергената и вештачких ђубрива.
