Чије је наше млеко, зашто се произвођачима више исплати увезено него домаће

"Ситуација са млечним говедарством код нас аларамантна"

240
Фото: Pixabay

Колико год нама изгледало нелогично, економија има логичан одговор на питање како се прерађивачима млека више исплати да продају увозно млеко него да га откупљују од домаћих произвођача. Јасно је колико су на губитку они који имају фарме, а да ли смо и ми као крајњи потрашачи на губитку.


Више од стотину крава на имању Драгана Радосављевића. Од њих зарађује и живи. Дневно произведе две тоне сировог млека. За посао од мрака до мрака, откупна цена млека од око 85 динара по литру је само, како каже, коректна.

„Плус на то држава која даје 10 динара премију и то је да кажем коректно и не треба је цимати на доле, а ако хоће на горе то још боље, међутим видим да се све више млека појављује из увоза да је преплавило наше маркете“, рекао је произвођач Драган Радосављевић.

Мали произвођачи добијају нижу откупну цену, па фарме са малим бројем грла престају да раде јер немају зараду. Зато су мањак сировог млека неки прерађивачи надоместили увозом из Пољске, Мађарске, Чешке и других земаља.

И млеко у праху се више увози. Мање фарме се боре за опстанак јер су у маркетима увозна млека 50 динара јефтинија. Уз то је Влада Србије уредбом забранила извоз млека, што није добро на дужи период, кажу у Привредној комори Србије.

„Ми смо указивали најмање годину дана да је ситуација са млечним говедарством код нас аларамантна јер је то процес који траје целе године, тако да треба радити на дугорочној стратегији, а овим мерама које су кратко дале резултате скратити рок и ипак омогућити извоз“, каже Ненад Будимировић из Привредне комора Србије.

Литар домаћег млека у продавницама кошта 190 динара. То је двоструко више од откупне цене. Млеко, као једна од основних намирница, захтевно је за производњу.

То је озбиљан процес и велики трошак. Треба обезбедити храну за животиње, машине за мужу, велики простор, платити ветеринара, воду, струју. Идеална откупна цена била би не нижа од стотину динара и тада би, кажу мањи произвoђачи млека, могли да зараде.

„Спор обрт капитала је овде, ви кад добијете женско теле морате да чекате најмaње 25, 26 месеци да бисте имали приходе од њега, а храну свакако морате да спремите, ако то не урадите нећете ни добити млеко од њега“, напоменуо је Радосављевић.

Будимировић је истакао да се ситуација можда није много поправила за пар месеци колико уредба важи јер то је процес производње који не може лако да се покрене, али макар да се заустави даљи пад у производњи то би било значајно за наше фармере.

Без обзира на трошкове транспорта из европских земаља, домаћим фирмама се, према њиховој рачуници, више исплати да увезу млеко. У иностранству је производња јефтинија и већа је количина млека на фармама па је и откупна цена нижа.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here