Од 1. фебруара фирме у Србији мораће да извештавају и о нефинансијским подацима, налажу директиве Европске уније. То се односи на друштвену одговорност, корпоративно управљање и заштиту животне средине. Од 2026. године плаћаће се и новчане казне за неконтролисану емисију штетних гасова.
Некада је било довољно да фирма води књиговодство и има противпожарну заштиту како би изашла на тржиште. Сада фирме морају да брину и о такозваним „ISG“ стандардима – тачније, да воде рачуна о транспарентном руковођењу, родној равноправности, распону плата, рециклажи и пореклу сировина и енергије.
На основу тога фирме предвиђају догађаје, дугорочно опстају и то књиже у пословне књиге. Да ли су у тој категорији и мале фирме?
„То су фирме које имају пословање на светском тржишту које такву врсту понашања већ сад од њих захтева. Дакле, углавном велике фирме и осећа се потреба да се свест о томе подигне на време пре него што то буде локално обавезно извештавање. Али поред тога, ја мислим да понашање на локалном тржишту већ сада је под радаром страних инвеститора и великих фирми које ће почети да избегавају оне који немају ISG стратегије јер немају такву врсту понашања“, наводи Биљана Боговац, директорка компаније „Prajs Vaterhaus Kupers“ за Србију.
Почеле су и прве обуке за примену стандарда. Укључени су и добављачи. За сада добро иде, кажу стручњаци.
„Превасходно проблем је са металском индустријом. Ту ће, око 2.000 компанија из Србије бити у обавези крајем јануара да поднесу први извештај о емисијама. Ситуација није ништа боља ни у ЕУ пошто је у исто време та регулатива уведена и за ЕУ и за остатак света. Према неким статистикама у септембру око 50 одсто компанија у ЕУ није знало да ће морати да интегрише те извештаје“, наводи др Радман Шелмић, саветник директора ПКС-а за зелену економију.
Одиторска компанија „Prajs Vaterhaus Kupers“ на пролеће најављује конкурс за такмичење, које треба да покаже најбоље лидере и компаније у спровођењу „ISG“ стандарда. Они ће бити спремни за исплатив излазак на тржиште.
