Иза нас је врло интензивних месец дана унутар који се десило много тога што је утицало на кретање цена агри роба. Поново су у главним улогама екстерни фактори, а не фундаменти самих роба.
Тако су геополитика и мешање политичких али и других карата на глобалној сцени, те макроекономија, односно економска (не)активност, монетарна политика главних светских средишњих банака и инфлација у фокусу тржишта пре него понуда, потражња, принос, сетва, жетва и слично.
Рат у Украјини је и даље ту, али колико год то звучало нестварно, тренутно није у првом плану, јер је у октобру избио нови сукоб (а где другде него на Блиском Истоку) који се потенцијално може претворити у рат на нивоу целе регије.
Премда на Блиском Истоку нема производње житарица и/или уљарица, због чега не утиче директно и интензивно на цене роба на берзама као што је то био случај са почетком рата у Украјини, он се и даље не може занемарити због утицаја који има или може имати на будуће кретање цене нафте.
Исто тако, страх од успоравања привредне активности и наставка политике монетарног стезања, зауздава потенцијалан раст цена робних берза. Последично, зависно од кретања долара у односу на евро, пенализира се или бонифицира цена робе у еврозони. За сада, чине се да опрез у ишчекивању састанка ФЕД-а и података о кинеској производњи у надолазећим данима уравнотежују страхове од ескалације на Блиском Истоку, те су због тога цене агри роба ових дана на берзама у паду.
Где смо са пшеницом, кукурузом, сојом?
Да нема рата на Блиском Истоку, тржиште агри роба би било лако очитати, када су у питању три главна производа: слаб кукуруз, пшеница неутрална, соја повезана са временом и Јужном Америком. Тренутно је на берзама највише дешавања и волатилности код соје, на чију цену на ЦБОТ-у тренутно највише утиче (не)повољно време у Бразилу, где постоји прелаз од суше до вишка падавина, зависно од државе (али генерално можда више позитивна него негативна појава).
Сачма има притисак на цену услед аргентинског дефицита производа и загушења при утовару у Бразилу. Пшеница из САД-а/ЕУ-а је слаба, због оштре конкуренције из Црног мора, где се, упркос успоравању, и даље испоручује роба из Украјине. Трговину у украјинским лукама на Дунаву знатно успоравају државне инспекције које се спроводе како би се осигурало плаћање пореза, посебно за трговину готовином. Упркос паду цена превоза, за бродове који испловљавају из дунавских лука погоршан је проток робе, такође због временских услова који ограничавају пловидбу.
Иначе, извоз агри роба из Украјине у октобру износио је 2,15 мил тона, у поређењу са 4,22 мил тона у октобру 2022. У САД-у сетва пшенице на 84 одсто, један одсто испод петогодишњег просека. Тренутно је 47 одсто усева оцењено као добро/одлично, што је 19 одсто више него прошле године. Берба кукуруза на 71 одсто, пет одсто више од петогодишњег просека за ово доба године. Слично је и са жетвом соје, која је на 85 одсто, али седам одсто изнад петогодишњег просека за ово доба године.
Слабост долара кажњава извоз пшенице из еврозоне
Ако гледамо ЕУ, извоз пшенице 9,3 мил. тона, 22 одсто мање него прошле године. Укупно је извоз за ову сезону процењен на 31 мил мт (1 мил мт мање него у последњој процени). Слабост долара кажњава извоз пшенице из еврозоне. Жетва 2023. процењена је на 125,5 мил тона, у складу с 2022. годином. Увоз кукуруза 5,45 мил тона, 40 одсто мање него прошле године. Берба 2023. процењена је на 59,9 мил тона, 13 одсто више него прошле године.
Марс процењује приносе за бербу 2023. на 7,13 т/ха, у поређењу са 7,26 т/ха у септембру. Пад је за пет одсто у односу на просек задњих пет година, али у порасту од 21 одсто у односу на сушну 2022. У протеклих месец дана, кукуруз на ЦБОТ-у није успео да пробије границу од пет долара за бушел, као ни пшеница границу од шест $/бу. Једино је соја пробила границу од 13 $/бу. На месечном нивоу, цена пшенице и кукуруза пала је за око 1,5 одсто, док је цена соје порасла око један одсто.
Слични трендови су и на МАТИФ-у где је кукуруз пао испод психолошке границе од 200 €/т, а пшеница није успела да пробије границу од 250 €/т те се вратила у распон трговања од 15 €/т између 230 €/т и 245 €/т. Оно што је код МАТИФ-а израженије је пад цене у постотку на месечном нивоу – пшеница око 2,5 одсто, а кукуруз пет одсто!
Недовољно капацитирана логистика
Генерално, гледајући све робе и обе споменуте главне берзе, нивои су то унутар којих се агри робе крећу задњих неколико месеци, с присутним трендом пада или стагнације цена.
Како се то до сада рефлектирало на цену физичке робе? И ту је присутан тренд пада цене, због чега су и откупне цене роба у Хрватској тренутно такве какве јесу, без назнаке да ће се ту нешто променити у недељама пред нама. Додатан проблем представља логистички изазов пред којима се налазе произвођачи и трговци.
Логистика је најблаже речено недовољно капацитирана да покрије све потребе на тржишту, а посебно је то наглашено код доступних вагонских композиција и питање је када ће се тај гордијски чвор отпетљати. Реалност је таква да ће логистички изазови остати са нама најмање до краја ове године.
