Када наступи зимски период и када због нижих температура и скраћења обданице почиње период слабије носивости треба обратити пажњу на негу кокошака. Само на тај начин сеоска домаћинства могу имати довољно јаја и током зиме.
Да би живина била здрава потребна је добра нега, услови смештаја и адекватна храна, а што је храна разноврснија то је живина здравија. Како носиље у кавезима захтевају уравнотежене и избалансиране оброке тако и коке у слободном узгоју имају своје захтеве било да се ради о исхрани, води, осветљењу, хигијени који се зарад добре носивости морају испоштовати.
Исхрана и напајање
Када су у питању хладни зимски дани стручњаци препоручују појачање житарица у исхрани што значи да се живини мора обавезно давати пре свега кукуруз, затим сунцокрет, тритикале, пшеница. Поједини произвођаци тврде да мање – више исто сада живину хране као и током године, само више количински.
И током зимског периода вода је веома битна те количину и чистоћу треба редовно проверавати обзиром да је хигијенска исправност воде примарна, не само по здравље кокошака него и људи који конзумирају та јаја. Током зимских месеци са ниским температурама вода која се даје живини не би требало да буде ни превише топла ни хладна. Стручњаци кажу да кокошкама неће пуно наудити ситуација ако један дан остану без хране, али без воде хоће. Вода игра важну улогу у регулисању телесне температуре, варењу хране те је неопходно чешће проверавати посуде и воду мењати како би била млака.
Слободан узгој
Ненад Перић из Челарева тренутно у дворишту има више од 100 комада живине, највише расе легхорн које су добре носиље. Као и многи други произвођачи пратећи захтеве и потребе купаца да јаја као и месо буду произведени не у кавезима већ у природној средини практикују узгој кокошијих јата у мањим кокошињцима који обавезно имају испусте. Током лета живина је више напољу, великом дворишту и башти где исхрану допуњују травом и различитим поврћем.
„Током зиме исхрана се заснива на 40 одсто млевеном кукурузу – прекрупи, а остало је зрнаста храна, сточни грашак, црни и бели сунцокрет, зоб, жито, тритикале и сирак“, каже Перић објашњавајући да у периоду када је краћи дан и живина затворена у просторији мора бити довољно светлости те користи велики рефлектор.
„Веома је битна светлост, у добрим условима коке носе и када је напољу минус, али и други услови морају бити испуњени, а то је хигијена – те ја практикујем простирку од пиљевине. Важно је да што дуже остане сува и растресита и да ствара топлотну изолацију и да се редовно чисти“, рекао је Перић и напоменуо да у периодима када коке ходају по дворишту труди се да нема блата обзиром да коке не би требало да квасе ноге и ходају по мокрој површини.
Перић каже да топлу воду редовно даје, а уколико током ноћи најављују ниске температуре и прети опасност од смрзавања посуде износи да вода не би заледила. Из превентивних ралога додаје витамине, али и јабуково сирће као и бели лук те су му коке увек у доброј кондицији и сада без обзира на ниске температуре потврђују добру носивост.
