На светском тржишту је велика потражња за храном, те се очекује да нова српска влада што пре увећа аграрни буџет и тако подстакне сушом снажно погођену пољопривреду.
Све то из разлога да би суфицит у агроразмени са иностранством што пре надмашио две, три милијарде евра.
Енергетска криза и рат у Украјини остављају траг на светском тржишту. Нагло је порасла потражња за оружјем и енергентима, ништа мање и за храном. Увећаној бризи држава, компанија и људи како да се прехрамбено обезбеде допринела је и овогодишња суша захватајући безмало цео свет. Понегде, пре свега у Европи, попримила је размере какве нису забележене неколико векова уназад. Страдала је и пољопривреда.
Катастрофална суша
Србија није изузетак. Јара и дуг безводни летњи период сасекли су поједине усеве, посебно у овдашњем поднебљу најважнију културу – кукуруз. Уместо уобичајених 7,5 милиона тона, са преко 950 хиљада хектара родило је тек 3,8 милиона, упола мање. Једва ће бити за домаће потребе, и то највише стога што је последњих година уочљиво смањен сточни фонд, па су и потребе домаћих узгајивача стоке знатно мање. Од извоза, последњих година стандардно више од три милиона тона, овога пута неће бити ништа.
Катастрофално је прошла и соја, ништа боље ни шећерна репа. Подбацили су сточно храниво, уљана репица, али и основне повртарске биљке, кромпир и пасуљ. Заправо, ове сезоне ратар је имао користи само од пшенице и сунцокрета, воћари пре свега од јабуке. Кикс ратарске производње је довео до великог скока цена хране за стоку, па је српско сточарство, одавно у дубокој кризи, додатно потонуло и нашло се сасвим близу дна.
Наравно, Србија је аграрно подручје у којој једини приход за око 570.000 породица потиче из пољопривреде. За државу њене величине Србија је и велики извозник хране, пољопривреда је овдашња привредна делатност која у иноразмени континуирфано бележо суфицит; лане је износио 1,65 милијарди евра.
Светска потражња за храном
Жестока суша ће свакако битно утицати на овогодишње резултате. Није само принос битно умањен, отежани су и припрема земљишта и јесења сетва. Рекордно скупи гориво и ђубриво приморавају сељаке да редукују обраду.
Истовремено, на светском тржишту прилике никада нису биле повољније за извознике хране. Суша је свуда окрњила билансе. Рат не само да је преполовио пољопривредну делатност у Украјини, у светским размерама великом извознику агропроизвода, већ је и подстакао куповину за резерве.
Цене хране су изразито високе, код не тако малог броја основних усева и рекордне. Истина, поскупели су и инпути који се користе у пољопривреди, па ће сељак ове јесени морати да уложи и до 30 одсто више новца како би засновао производњу.
Време за државу
По обичају, српски сељак нема довољну акумулацију како би из сопствених прихода обезбедио довољно новца за нову сетву. Поготово нема у години у којој је суша десетковала род основних усева. Ослонити се на банке је прескупо.
У оваквим приликама на сцену ступа држава, што је, иначе, пракса и у најразвијенијим аграрним државама. Наша влада је реаговала суздржано – само је сељацима, на највише 12 месеци, одложила отплату пристиглих рата кредита из ранијих година. А морала би, и има простора, да учини много више.
Нема потребе ни да нови министри предуго размишљају о начину подршке сушом готово затетураном аграру. Потребно је да се уради оно што је, нарочито у отежаним приликама, пракса у Европској унији. Намеће се укидање државне акцизе на дизел гориво употребљено у пољопривреди. Овакав намет не постоји нигде на Старом континенту и српског сељака директно омета да буде конкурентан паору из европских држава са којим се, иначе, суочава на тржишту.
Према извозу
Можда је још и важније да Србија увећа аграрни буџет, већ годинама се креће између 2,85 и 3,9 одсто укупне државе касе. Свеједно што постоји законска одредба по којој би морао бити пет одсто, колико је износио само једном, за мандата Иване Дулић Марковић.
Ако би се подршка пољопривреди одређивала према извозним резултатима, какав је обичај управо у пољопривредно најуспешнијим државама, висина аграрног буџета би износила између осам и десет одсто укупног. Нетом изабрани кабинет Ане Брнабић и не мора превише да размишља када буде доносио прве одлуке, тим пре што се увелико ради на осмишљавању ребаланса актуелног буџета о на плану за наредну годину.
Увећање аграрног буџета се намеће као приоритет, готово исто онолико колико је то и брига о енергетској сигурности. Разлози су јаки и уочљиви. Сушна година је оштетила пољоприврерду колико то учини и елементарна непогода.
Много сељака нема новца ни за сетву, први корак у заснивању нове производње. Насупрот томе, и прилике на светском тржишту хране сугеришу да аграрне државе понуде више. Цене су рекордне, требало би да се искористи курентан период по храну и аграр.
Право је време да се пољопривреда подржи и већим аграрним буџетом, а сељак ће уложено вратити на најбољи начин – увећањем суфицита у агроразмени који би, уз помоћ, брзо могао да премаши две, па и три миљарде евра.
