Због рата у Украјини, енергенти, храна за стоку и ђубриво су све скупљи, сетва је све сиромашнија, а пољопривреду је у овој години додатно угрозила екстремна суша. Али кретања у последњој деценији показују да проблеми у домаћој пољопривреди не почињу од ове године и да је упркос расту извоза, већина других показатеља у паду. Прошле године је смањен и обим извезене робе, али је вредност увећана због поскупљења пољопривредних производа на светском тржишту.
Пре септембарских најава да ћемо ове јесени „имати најскупљу сетву у историји“, Републички завод за статистику (РЗС) је објавио да су од јуна прошле до јуна ове године, цене пољопривредних производа због растућих трошкова и мањих приноса већ поскупеле за 37%. Потом су у Министарству трговине израчунали да је за јулску просечну нето зараду од око 73.000 динара, могло да се купи 365 литара јестивог уља, 866 килограма шећера, 641 литар крављег млека и 571 литар јогурта, док нису заређале несташице млека крајем августа. За поменуту плату могли сте да пазарите и 789 килограма кромпира, невероватних 1.188 килограма слатког купуса, преко 4.000 кокошијих јаја, а најмање свињског меса са костима, само 121 килограм.
Рачуница показује и то да сте са просечном нето зарадом у јулу, морали да радите 28 минута за литар јестивог уља, 13 минута за килограм шећера и исто толико за килограм кромпира, а за литар крављег млека и јогурта 16, односно 18 минута (пре него што су млеко и млечни производи на јесен поскупели за око 20%). Килограм пшеничног брашна је захтевао девет минута рада, док је за једно кокошије јаје било довољно три минута. Најзахтевнијом се показала свињетина с костима, која је изискивала да се за један килограм презнојавате на послу цео сат и 23 минута.
Тренутно, за све што не иде како треба криви се рат у Украјини, па тако и за кретања у пољопривреди, а узречицу да невоља никада не долази сама потврдила је и летошња суша у целој Европи, коју су пратиле алармантне изјаве да је „највећа у последњих пола века“. Извештај РЗС о кретањима у пољопривредној производњи током претходне деценије, међутим, показује да и без препуцавања глобалних сила и историјске суше, приноси у домаћој пољопривреди су склони великим колебањима захваљујући једној константи – да и даље скоро искључиво зависе од тренутних временских услова. Анализа показује и да је упркос расту вредности извоза последњих година, већина других показатеља у паду.
Рекорди и суноврати
То је случај и са обимом пољопривредне производње, која са уделом од преко 97% у структури домаће пољопривреде убедљиво доминира над услугама. Током претходне деценије, производња је порасла за 0,6% у 2011. години, наредне се сурвала за преко 17%, а потом порасла за рекордних 21,6% у 2013. години. Од тада се производи све мање, па је раст у пандемијској 2020. износио свега 2,1%, али су резултати били још лошији у 2021. години када је производња пала за 6,7%.
У извештају се наводи да су оваква кретања пре свега последица великих осцилација у биљној производњи која чини највећи део пољопривредних производа. То потврђује и податак да је производња биља била рекордна управо 2013. године, са растом од скоро 33%, док је у 2020. повећана за само 4%, а у 2021. је забележен пад од скоро 7%.
Посматрано према оствареној вредности, прошле године су највећи удео имала жита која су чинила готово две петине укупне вредности, воћна производња је чинила једну петину, а следе производња индустријског биља (16,4%) и вина (9,4%). Најниже учешће у укупној вредности је имала производња кромпира (2,6%).
Претходне године је у поређењу са годином раније, у Србији засејано више пшенице, ражи, овса, кукуруза, шећерне репе и соје, а мање јечма, уљане репице и сунцокрета. У односу на десетогодишњи просек, засејане површине под пшеницом повећане су за 5%, кукуруза за 3%, сунцокрета за 4,8%, а соје за скоро 29%.
И поред тога што је укупна биљна производња забележила велики пад у 2021. години, увећала је своје учешће на рачун сточарства, достигавши удео од 75% у укупној пољопривредној производњи. Сточарска производња је током претходне деценије достигла највећи раст од преко 10% у 2015. години, али је у 2020. пала за 2,2%, а 2021. је била мања за 6,5%.
У узгоју стоке, преко половине чини узгој свиња, више од четвртине узгој говеда, следи живина са 12,4%, узгој оваца и коза са 8,5%, док је најмање заступљен узгој коња са 0,2%. Прошле године, у Србији је повећан број оваца и живине, а смањен број говеда, свиња и коза у поређењу са годином раније. Најзначајнији производ у сточарству је било млеко, које је у укупној вредности имало учешће од скоро 69%.
Подаци РЗС показују да је прошле године 91% укупне продаје на тржишту потицало из производње са пољопривредних газдинстава, која су од произведене робе утрошила тек нешто више од 4% за сопствене потребе, док преосталих око 5% отпада на трговину међу самим газдинствима.
Приходи мањи, упркос расту извозних цена
Током претходне деценије, у укупним трошковима газдинстава више од трећине су чинили издаци за сточну храну, а потом трошкови енергије и мазива (14%). Издаци за ђубрива су имали удео од приближно 10%, за семе и садне материјале око 9%, док су најмање учешће имали трошкови за одржавање објекта, свега 1,6%. Прошле године, инпути за пољопривредну производњу су у просеку порасли за преко 12% у поређењу са 2020. годином.
Насупрот расту трошкова, бруто додата вредност (БДВ) је лане значајно пала. У претходних десет година она је кумулативно порасла за 10%, са просечним годишњим растом од 1,3%. Највећи пад од око 28% је забележен у 2012. години, а потом је уследио рекордан раст у 2013. од скоро 39%. У 2020. години бруто додата вредност у пољопривреди је порасла за 2,4%, да би у 2021. години била мања за 6,2%. Опало је и учешће пољопривреде у бруто домаћем производу (БДП), са 7% у 2020. на 6,3% у 2021. години.
Прошле године је смањен и обим извоза за скоро 11%, али је вредност извезених пољопривредних и прехрамбених производа била већа скоро за петину, пре свега због поскупљења хране на светском тржишту. Вредност извоза је према подацима Привредне коморе Србије достигла 4,2 милијарде евра, односно петину укупног извоза, док је суфицит повећан за 15,3%, на 1,8 милијарди евра. Највише смо извезли поврћа, воћа, пшенице и кукуруза, а преко половине извоза је пласирано на тржишту ЕУ, четвртина је отишла у земље ЦЕФТА, а 6,1% у Русију.
Напад Русије на Украјину, ове године није оштетио само оне који су пољопривредне производе примарно извозили на руско тржиште, већ је због раста цене енергената, ђубрива и хране за стоку повукао на доле целу пољопривредну производњу. Према подацима изнетим у публикацији „Макроекономске анализе и трендови“, пољопривредна производња је у другом кварталу пала за 5,8% на годишњем нивоу, а због екстремних суша за 8% у августу. У првој половини године приходи од пољопривреде смањени су за 20%, иако су извозне цене повећане за преко 18%. Због раста цене енергената и минералног ђубрива, пролећна сетва је била скупља за трећину него лане, а процењује се да ће јесења сетва пшенице, јечма и уљане репице бити и за 50% скупља у односу на прошлу годину.
Настављају да расту и цене пољопривредног земљишта, а према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), најскупље су оранице у околини Београда, Срему и јужној Бачкој. Најскупљи хектар у Београдском региону продат је за 59.800 евра, у Срему цене иду до 43.550 евра а у јужној Бачкој до 33.450 евра за хектар. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији продато је ове године за милион евра, и то у насељу Павловци у Руми, а нови власник је платио вртоглавих 176 хиљада евра за хектар.
