Суша током лета, па обимне падавине у септембру неповољно су утицали на повртарске културе, што је отежало и производњу црног лука, међутим, уз наводњавање и примену знања, род ће у селу Пивнице бити спреман за купце.
Како за „Дневник“ каже Јанко Кадлик, инжењер фитомедицине у Задрузи ОЖ „Агроном Деспотово–Пивнице”, која се бави производњом лука на 200 хектара, овогодишњи род пролећног ће бити до 85 тона по хектару. Међутим лук је наводњаван три пута недељно.
– Година је била тешка и уз доста наводњавања, успели смо да постигнемо добар род. Тренутно, на овој парцели пролећног лука има на 10 хектара. Кише су стигле касно и оне нам остављају велике проблеме. Лук је требало да покупимо пре две, три недеље, док је било суво време. Сада почиње да ретровегетира, а и долази до појаве фузариозе корена због превелике влажности земљишта, тако да је већ два три процента лука пропало. Биће проблема и око складиштења због појаве чађавице због превелике влаге, али и уз све то род ће бити као и прошлих година – каже Кадлика.
Лук не може, како појашњава саговорник „Дневника“ да се скупља док је влажан, па се мора чекати идеално време за то. Септембар је, по његовим речима, најгори од свих у последњих десет година колико је он у производњи у поменутој фирми.
Лук, како нам је појаснио, мора да се просуши, да би се земља растресла. Потом иде скупљање лука комбајном, па утовар у хладњаче, након тога на досушивање и регулацију температуре због болести и даље чување до продаје.
Најчешће продају домаћима трговинским ланцима попут “Лидла” , потом “Универа” и “Делезеа” а један део извозе.
– Ове године нам је лук мало крупнији. Међутим, купци не питају ни за крупноћу ни за калибражу, све им треба, јер већина произвођача није успела толико да наводњава, па су им пропали усеви и остали су на ситном луку.
Задруге спречавају миграције
Јанко Кадлик је, захваљујући послу који ради у задрузи, а за шта се и школовао, остао да живи у родном месту Пивнице.
– Оваквих прилика је веома мало. Моје колеге са факултета су далеко од својих домова и напустили су своја села, јер нема адекватног посла за њих. Нас деведесет одсто студената са фитомедицине смо били из мањих места, управо зато су задруге веома корисне за нас који завршимо Пољопривредни факултет – закључио је Кадлик.
Код нас је наводњавано три пута недељно и реч је о високим трошковима, али је сада на ове цене то оправдано. Међутим, ко нема новца да уложи у производњу, у великом је проблему – појашњава Кадлика.
Поред лука, узгајају и кромпир и цвеклу, а како се 20 година баве повртраством и ратарством, дошли су до неколико хиљада хекатара под тим културама.
– Паприку смо радили пре, али пошто је она ограничена на ручно брање, одустали смо због недостатка радне снаге. Година је била изузетно захтевна због превелике суше, која је тражила превише наводњавања које не даје те ефекте на ту температиру. Наиме, када су температуре констатно на 40 степени, биљке буквално користе ту воду да себе охладе. Солидно смо постигли и достигли смо просечне приносе, без обзира на тешку годину. Кромпира до 50 тона по хектару, до оног касног који долази за две недеље, а њега ће бити до 65 тона, што је просек једнак одличним годинама. Цвекла је мало мање захтевна, а уз интензивно наводњавање постигли смо идеалне резултате – каже саговорник Дневника.
