Потрошачке цене не само да су наставиле, већ су и убрзале раст у јануару у односу на претходна два месеца.
Од октобра годишња инфлација кретала се на нивоу од 15-15,1 одсто да би у првом месецу 2023. скочила на 15,8 одсто.
У односу на претходни месец, инфлација је порасла за 1,4 одсто. Пре само две, три године толико је износила годишња инфлација.
Истини за вољу Народна банка је предвидела овакав развој ситуације. На представљању извештаја о инфлацији прошле недеље речено је да ће инфлација до краја тромесечја бити до једног процентног поена, а онда ће кренути њен пад, прво спорији, а од полугодишта бржи.
У пројекцијама инфлације Народне банке наводи се прогноза да ће инфлација у јануару достићи 15,9 одсто, да би у фебруару и марту благо успорила на 15,7 односно 15,6 одсто.
Шта стоји иза овог скока инфлације, највећег месечног од октобра прошле године објашњава економиста Саша Ђоговић.
Струја и гас повукли цене
„Ово је потпуно очекивано, јер су у јануару поскупели и струја и гас. Они су повукли цене навише. Поскупљење струје од око осам одсто дало је допринос инфлацији од 0,8 одсто. Када томе додамо и поскупљење гаса, као и њихов индиректни ефекат на поскупљење других производа у чијој производњи се користе, то објашњава највећи део раста инфлације“, напомиње Ђоговић.
Према подацима Завода за статистику, струја је у јануару у односу на децембар поскупела 7,1 одсто, а гас 10,2 одсто.
Према Ђоговићевим речима, инфлациони притисак ће бити висок још у првом тромесечју, а онда ће почети да попушта.
„Ове године ћемо дефинитивно имати тренд слабљења раста потрошачких цена, посебно у другом полугодишту. Инфлација ће у децембру вероватно бити око 10 одсто, а ако буде пољопривредни род бољи него прошле године, и испод тога“, закључује Ђоговић.
У јануару је осим енергије раст цена забележила и храна – 1,7 одсто у односу на децембар. Ђоговић објашњава да су произвођачи у цене укалкулисали поскупљење струје и гаса.
Занимљиво је и да је поврће за само месец дана поскупело чак 7,2 одсто.
Гледано на годишњем нивоу, јануар ове на јануар прошле године, храна је скупља за 24,7 одсто, а убедљиво највише су поскупели млеко, сир и јаја – за целих 43,9 одсто.
Становање, струја, вода и гас су поскупели за 23 одсто, а у оквиру тога ренте су више за 27,3 одсто, док су чврста горива поскупела за 51,7 одсто у односу на јануар 2022. године.
Укупно је роба поскупела за годину дана 17,9 одсто, а услуге 9,4 одсто.
Према подацима Народне банке Србије који приказују годишњу инфлацију по месецима од почетка 2007. године, јануар је био месец са највећом инфлацијом у последњих 16 година.
Народна банка предвиђа да ће годишња инфлација у јуну пасти на 13,5 одсто, а у септембру на 9,9 одсто. За крај године план је да се инфлација нађе на 7,5 одсто.
