Из Народне банке Србије саопштавају да је прошлог месеца дошло и до успоравања међугодишње инфлације на 12,5 одсто, пише РТВ. Колико су поскупљења која су у претходном периоду погодила грађане оправдана и какви су инфлаторни изгледи до краја године?
Ценовни притисци попуштају, потврђују подаци Републичког завода за статистику. Пад цена у јулу у односу на претходни месец бележе храна и безалкохолна пића, као и одећа и обућа. Производи и услуге личне потрошње, у просеку, снижени су за 0,1 одсто. Током претходне три године инфлацију су на глобалном плану сукцесивно погурале ковид, енергетска и руско-украјинска криза. На пут су јој стале рестриктивне монетарне мере централне банке, истичу у Привредној комори Србије, уз оцену да је сада дошло до реалног успоравања раста цена.
„Трговци и произвођачи увиђају да пада куповна моћ становништва, да падају промети, посебно у малопродајним објектима, да, условно речено, и привреда успорава. Самим тим се утиче и на то да цене не иду горе, него да се полако успорава та инфлација“, каже Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије.
У изјави за Радио-телевизију Војводине министар унутрашње и спољне трговине у Влади Србије Томислав Момировић оцењује да је питање оправданости поскупљења увек отворено у тржишној економији, а као добру вест издваја обарање инфлације.
„Ми смо имали врх инфлације у првом кварталу ове године. Већ трећи месец за редом ми имамо пад инфлације, у јулу први пут осетни пад, инфлација је 12,5 посто. Први месец да ми практично имамо снижавање цена одређених група производа, пре свега, хране. Имамо пад цена хране. Најосетнији је пад цена поврћа, које иде и до 10 одсто и то су добре вести“, каже Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине у Влади Србије.
У Привредној комори Србије не очекују нови инфлаторни талас услед даљег поскупљења енергената. Сматрају да су више цене гаса и струје, најављене за 1. новембар, привредници већ урачунали. Мишљење издвајају економисти.
„Она ће имати ефекат на секторе где је цена енергената важан део финалне, крајње произвођачке цене и онда ће, наравно, да се та поскупљења каскадно провуку кроз целокупан ланац снабдевања. Самим тим, утицаће и на финалну малопродајну цену коју ћемо ми као потрошачи плаћати“, додаје Алекса Докић, асистент на Економском факултету Универзитета у Београду.
А поред цена енергије и улазних сировина у производњи, оправданост поскупљења у малопродаји треба посматрати и кроз кретање трговачких маржи, које су, објашњава нашсаговорник са Економског факултета,продукт деловања конкуренције међу трговцима и тражње потрошача. Поред осталог, све то обликује инфлацију.
У Народној банци Србије кажу: међугодишња инфлација кретање наставља опадајућом путањом – до краја године биће 8 процената, а повратак у циљане оквире између 1,5 и 4,5 одсто очекују до средине следеће године.
