Српско финансијско тржиште је банкоцентрично јер и привреда и грађани радије штеде него што улажу у алтернативне профитабилније видове инвестирања.
Емитовање обвезница предузећа су начин да и компаније дођу до јефтиног капитала а грађани и инвеститори да више зараде од улога на штедњу чије су камате још увек испод стопе инфлације.
Камате на штедњу горе, а инфлација доле. То је добар сценарио који очекују грађани који имају штедне улоге. Ипак још увек висока инфлација требало би да штедишама донесе реални профит тек за годину дана када се спусти инфлација.
Међутим и сада је 90 одсто депозита привреде и грађана положено на рачуне банака.
„Просечна камата према компанијама у кредитима номинираним у еврима је била 5,8 одсто у првом кварталу, сада је већ 6,5. Значи има тај растући тренд и ми очекујемо даље поскупљење новца. То је једноставно један зачарани круг. Висока инфлација вуче каматне стопе нагоре и онда имамо пословни ризик. Банке калкулишу са тим ризиком и имамо јако скупе кредите“, каже Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.
Да би обвезнице корпорација биле заступљеније потребно је видети ко преузима ризик. То се односи и на пример крипто валута које инвеститори нуде као много профитабилнији начин зараде.
„Тренутно сви говоре о криптовалутама које би могле да се укључе као инвестициона средства. Такође и технолошким решењима са протоколом који би разрешио тренутно велики распон пада или раста вредности, на пример, биткоина – што га тренутно ограничава као средство инвестирања. Дакле, ми у Шангају радимо на оптималном протоколу који би понудио решење за стабилност што утиче на елиминацију беспотребне спекулације и стабилизацију“, каже Мишел Ворлен, професор ЕСН Универзитета.
Свет више није исти после украјинског конфликта, проширења организације Брикс, климатских и геостратешких промена.
„Ако упоредите тржишта земаља Брикса попут Индије, Русије, Кине – она су још увек мања у области емитовања корпоративних обвезница у односу на западне земље, али имају велики потенцијал да врло брзо порасту. Када говоримо о руској економији, бруто домаћи производ у рубљама расте, али инфлација односно дноминација рубље у односу на долар је нешто што га угрожава и то је главни проблем“, каже Александар Александров, професор Универзитета Санкт Петербург.
Време јефтиног новца је прошло али шароликост камата остаје главни мамац који оставља простор и за ризик и за привреду и за грађане и за инвеститоре.
