Четвородневна радна недеља успешно је испробана у Великој Британији. Задовољни су и радници и послодавци, показују резултати првог шестомесечног пилот истраживања.
Радници у предузећима која су учествовала у пилот пројекту у Великој Британији, радили су у просеку 34 сата током четири радна дана, а плата им је у том периоду остала непромењена. У већини је одлучено да ће наставити са краћом радном недељом, јер се показало да су запослени под мањим стресом и да су задовољнији. Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић сматра да таква организација рада има и предности, али и мане.
„За Србију мана велика може да буде да послодавци кажу „радите мање, онда ће плате још ниже да буду. С друге стране, треба сагледати у којим секторима може да се ради само четири дана“, каже Вуковић за РТВ.
С обзиром на просечне зараде у Србији, Вуковић сматра да би запослени и требало да раде 4 дана у недељи, али остаје питање да ли може да се примени на свако радно место.
„Имајући у виду колико су запослени у Србији плаћени у Србији, и требали би да раде само четири дана. Не можемо за све секторе рећи да може четири дана да се ради, али имајући у виду тренд хуманизације рада, баланса између професионалног и личног живота, требали бисмо сви да тежимо ка томе да радимо само четири дана у недељи.
Када је реч о нашем законодавству, ми се уклапамо у већину европских држава које прописују 40 сати рада недељно и препоручује да то буде петодневна радна недеља. Међутим, у договору са послодавцем радно време може другачије да се распореди, каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.
„Четири радна дана сигурно неће бити прописано као што је сад пет дана, али и ти који раде четири дана, не значи да у тој фирми не постоји још једна група, која ради друга четири дана“, рекао је он.
Атанацковић је истакао и чињеницу да много људи после пандемије ради од куће, као и да ће тога бити све више.
Разлика између наше земље и најразвијенијих економија, као што је Велика Британија је огромна и не би требало неселективно преузимати идеје које су још у експерименталној фази, поручују у Унији. Без озбиљних истраживања и анализа, нема смисла говорити ни о увођењу слободне недеље, каква се настоји увести у Хрватској, за коју синдикати сматрају да би био први корак ка растерећењу српске радне снаге.
