У време када се дужници било са динарским варијабилним било индексираним кредитима пресабирају свака три месеца, пратећи кретање камата, банке су изашле и са новим понудама. Све би било устаљено да услови одобравања нису знатно оштрији, а кредити знатно скупљи. Разлог је повећање фиксног дела марже.
Фиксна рата а расте. Када су стручњаци најављивали ново време у којем више нема јефтиног новца, можда је било и неверица, али се та прогноза обистинила. Док се дужници задужени позајмицама са варијабилном стопом гледају тромесечни или шестомесечни белибор или еурибор, банке су изашле са понудама за нове кредите, али су нове понуде сада знатно скупље.
На примеру понуде једне банке за одобрење кредита од 609.000 динара са роком отплате од 70 месеци плаћали би рату 12.400 динара, а на име камате у том периоду камата би износила 268.000 динара.
У калкулацији је наведен фиксни део камате од 7,7 одсто плус варијабилни тромесечни белибор, односно ефективна камата од преко 14 одсто годишње.
Пре пет година могли сте са том номиналном ратом да се задужите чак за трећину новца више, 950.000 динара, а на име камате издвојите дупло мање. Логично, јер су кредити одобравани са ефективном каматом колико сада кошта само фиксни део.
„Кад кажемо да су све скупљи то се превасходно односи на краткорочније видове а не на кредите који имају рок доспећа 20, 30 или 35 година. Јер су једноставно макроекономске перформансе такве да је новац скупљи и то звучи парадокслално што говори макроекономска анализа да је новац скупљи него за кредите за краћи рок“, рекао је Никола Стакић, професор универзитета Сингидунум.
Према његовим речима, то је инверзна крива приноса, с тим у вези банке калкулишу различите врсте премија у тај фиксни спред и у ту фиксну маржу.
„На крају долазимо до ситуације да не само да је варијабилни део скупљи него и да је маржа скупља и то се првенствено односи на те краткорочније облике кредита“, напоменуо је Стакић.
За сада још важи уредба Народне банке прописане јесенас да банке не могу да повећавају накнаде и тарифе у односу на иницијативне, што не важи за фиксне марже.
Оне садрже и поскуплења материјалних трошкова као што су закуп некретнина струје, повећања зарада и инвестиција у опрему. Зато банкари приликом подизања кредита сугеришу да прихватите отплате са фиксном каматом.
„Фиксна камата у тренутку када се узима је већа него варијабилна јер у себи садржи компоненту ризика која постоји у будућности и када имате једно турбулентно стање неизвесност монетарне политике падне у будућности за очекивати је да та премија ризик која се уграђује у цену буде виша. Да сте узели фиксну каматну пре неколико година ви бисте више плаћали пет шест процената и узели у поређењу са оним на варијабилну виша би плаћали“, рекао је Владимир Васић генерални секретар УБС.
Степен раста кредита полако се успорава, иако су готовински кредити у прошлој години порасли са 623 на 661 милијарду динара.
Када је реч о стамбеним позајмицама, оне су са 557 милијарди порасле на 628 милијарди динара.
