Недавно се на друштвеним мрежама појавила објава кћерке познатог глумца, која тврди да је његов усмени тестамент нелегалан. Јавна личност је у питању, па се зато о томе толико прича. Иначе, судови су затрпани сличним случајевима. РТС је проверавао када усмени тестамент има правну тежину, а шта каже судска пракса када је реч о писаном.
Усмени тестамент оставља се само у изузетним околностима, на пример, ако је особа повређена у саобраћајној несрећи и здравствено стање јој се нагло погоршава.
Међутим, и у тим ситуацијама за адвокате и правнике доказивање усменог тестамента је веома тешко.
“Суштина изузетних околности је да мора да се ради о изненадној опасности коју ви нисте могли да предвидите и која вас спречава да направите тестамент у редовној форми. Суштина усменог тестамента је да нема процедуру, зато су важне изузезне околности, оне нам гарантују да је оно што сте изјавили тада ваша последња воља јер ви имате уверење да нећете преживети“, објашњава др Милош Вукотић са Правног факултета.
Ко може бити сведок
Да би неко усмено сачинио правно важећи тестамент, по закону морају да буду присутна три сведока.
“Ти сведоци који су чули само живу усмену реч морају одмах после у најкраћем року, мада закон не прописује посебне рокове, да ту изјаву предају суду, односно нотару, и да буде оверено као документ“, истиче адвокат Александар Радивојевић.
Милош Вукотић додаје да је битно да је сведок пунолетна особа и да може да разуме језик на којем се лице изражава, ко се ту затекне.
“Сведок код усменог може да буде и блиски сродник породице, што код других редовних тестамената није дозвољено, али имате законску заштиту у томе што сведоцима тестамента онда ништа не можете да оставите“, напомиње Вукотић.
Наследници имају право да оспоре усмени тестамент
У судској пракси поступци доказивања усменог тестамента трају најдуже, јер је често укључено више институција и стручњака. Без обзира на ванредне околности, особа која га диктира мора да буде способна за расуђивање. Ако неко сматра да није био тако, то може да се доказује у судском поступку.
„Велики проблем са свим завештањима из искуства је тај што наследници који су незадовољни увек имају право да то оспоре то, из разлога што мисле да лице које је сачинило завештање није разумело то или није имало вољу, или зато што је повређено одређено право“, каже адвокат Александар Радивојевић.
У писаном тестамену су потребна два сведока, који потписима потврђују оно што је завешталац написао. За завештање писано сопственом руком није потребан сведок. И овакав тестамент је оборив на суду, јер наследници могу да покрену поступак и траже свој део, чак и ако је преминули желео другачије. Коначну одлуку доноси суд.
