Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је детаљно саопштење у вези са сезонским грипом, укључујући и симптоме, карактеристике, дијагнозу, лечење, превенцију…
Сезонски грип представља акутну респираторну инфекцију узроковану вирусима инфлуенце, који циркулишу у свим деловима света. Постоје четири типа вируса који узрокују сезонски грип: тип А, Б, Ц и Д. Вируси грипа тип А и Б доводе до епидемијског јављања ове болести сваке сезоне.
Вирус грипа тип А се даље класификује на подтипове, у зависности од комбинације хемаглутинина (HA) и неураминидазе (NА), протеина који се налазе на површини вируса. Тренутно у хуманој популацији циркулишу подтипови А (H1N1) и А (H3N2). Подтип А (H1N1) се такође обележава и као А (H1N1) пдм09, јер је проузроковао пандемију 2009. године и следствено заменио сезонски вирус грипа А (H1N1) који се налазио у циркулацији пре 2009. године. Само вируси инфлуенце типа А могу изазвати пандемије.
Вируси грипа тип Б нису класификовани у подтипове. Вируси грипа типа Б могу бити lineage B/Yamagata и lineage B/Victoria..
Вируси грипа тип Ц се ретко детектују и обично доводе до благих инфекција, које немају јавноздравствени значај.
Вируси грипа тип Д није познато да доводе до инфекција код људи, већ само код животиња.
Симптоми и знаци грипа
Сезонски грип карактерише изненадни почетак повишене температуре, кашаљ (обично суви), главобоља, бол у мишићима и зглобовима, малаксалост, бол у грлу, цурење из носа. Кашаљ може бити тежак и трајати две и више недеља. Већина људи који имају грип се опораве унутар седам дана од почетка симптома, али грип може представљати и озбиљно обољење са тешком клиничком сликом, као и могућим смртним исходом, нарочито код особа које су у повећаном ризику од развијања тешких форми болести или компликација.
Обољење може варирати од благе до тешке форме болести, па и смртног исхода. Хоспитализације и смртни исходи се најчешће региструју код особа које су у повећаном ризику. Сваке године се широм света региструје од три до пет милиона случајева оболелих од тешких форми болести и од 290.000 до 650.000 смртних исхода.
Епидемиолошке карактеристике
Од грипа могу да оболе особе у свим узрасним групама.
У посебном ризику од компликација су особе старије од 65 година живота, мала деца, особе са хроничним поремећајима здравља без обзира на узраст, особе са ослабљеним имунитетом и труднице.
Вирус грипа се лако преноси са заражене на осетљиву особу капљичним путем, затим директним као и индиректним контактом преко свеже контаминираних предмета. До брзог преношења вируса најчешће долази у условима колективног боравка или смештаја, као што су школе, вртићи, домови за стара лица.
У умереним климатским зонама сезонске епидемије се најчешће јављају током зиме, док се у тропским подручјима могу јавити током целе године. До развоја симптома долази најчешће након два дана од излагања вирусу, односно период инкубације може да варира у распону 1–4 дана.
Дијагноза
Већина случајева грипа се током епидемијског периода дијагностикује на основу клиничке слике. Међутим, током периода ниске активности вируса грипа, као и ван епидемијског периода, инфекције другим респираторним вирусима као што су риновируси, респираторни синцицијални вируси, параинфлуенца и аденовируси могу такође имати клиничку слику обољења сличних грипу, што може отежати диференцијалну дијагнозу грипа од других респираторних патогена.
Лечење
Особе које не припадају групама које су у повећаном ризику да оболе од тешких форми болести или компликација лече се симптоматски, а савет је да уколико имају симптоме остану код куће како би се смањио ризик од даљег преношења инфекције. Терапија је заснована на ублажавању симптома грипа, коришћењем аналгетика, лекова за снижење повишене температуре, неопходна је надокнада течности и мировање.
Антивирусна терапија се не препоручује без консултације са ординирајућим лекаром.
Превенција
Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији. Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи 6–12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне.
Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику.
У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику Вакцинација се спроводи код:
1. Трудница;
2. Лица старијих од шест месеци живота са:
• хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму) ,
• хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију) ,
• метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40) ,
• бубрежном дисфункцијом,
• хемоглобинопатијом,
• хроничним неуролошким поремећајима,
• лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
• имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
• извршеном пресађивањем ткива и органа/припреме за пресађивање,
• и друго;
3. Лица старијих од 65 година;
4. Чланова породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
• код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
• код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.
Друге мере за спречавање грипа
Поред вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:
1. Покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се употребљена марамица адекватно одлаже.
2. Редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола.
3. Избегавање додиривања очију, носа и уста.
4. Избегавање контаката са болесним особама.
5. У случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.
